Смањен извоз божићних производа из Србије

Евростат има образовно саопштење (линк) о божићним производима, поводом католичког Божића са све сликом да њени нови (и стари) становници науче шта се купује за овај празник (Christmas trees, candles, turkey, chocolate, sparkling wine, teddy bear, train set, game consoles, gloves, ski suit, ski boots, ice skates, and socks.). Нема нигде крста (осим на данској застави на јелци) претпостављам да се не би вређала осећања новопридошлих младића других вероисповести, и то је сасвим у складу са мулти-култи европским вредностима. Имамо француско вино и ћуретину на столу и још неколико производа на слици, свеће из Пољске, рукавице из Белгије…

У блоку 70 на Новом Београду имамо два кинеска тржишна центра и они су увек изгледали најживље и најсвечаније у другој половини децембра и првој половини јануара. И сада тако изгледају јер су Кинези баш несташни у односу на пролеће ове године када су дисциплиновано седели и изнајмљеним кућама и становима и слушали наређења против ширења вируса COVID-19.

Али, нису ми тема евростатово саопштење и комшије Кинези, већ светска трговина божићним производима (без свећа и јелки) и место Србије у њој.

Извоз Србије ових производа почео је 2015. искључиво за Аустрију (3.671 од 3.686 хиљада евра), нагло је повећан на 8,9 милиона евра у 2016. и од тада је у паду уз очекивање да ће у 2020. једва прећи 3 милиона евра, уколико пређе (2.577 хиљада за 10 месеци).

Светски извоз божићних производа повећан је са 1,9 милијарди евра у 2008. на 5,6 милијарди у 2019. и Кина учествује са пет шестина (83,1%) у укупном светском извозу.

Упркос малој вредности, Србија се у 2019. налазила на релативно високом 31. месту и имала је већу вредност од свих земаља са којима се граничи.

Србија се налазила у добром друштву Русије и Финске, које су биле на 30. и 32. месту. Лепо је да смо се једном манули Енглеза, који су на 10. месту, мада смо могли и са њима да се дружимо да је са 8,9 милиона евра из 2016. наш извоз наставио да раст и достигао 23 милиона у 2019. Али шта је, ту је, ни Русима и Финцима ништа не фали. Осим што по становнику имамо 20 пута већу вредност од Русије, и то није леп показатељ за њу, и она би морала хитно да мења своју извозну структуру продајући што више производа за широку потрошњу како би смањила своју зависност од извоза нафте, гаса и метала.

Подаци о светском увозу су можда интересантнији, јер се УК налази на другом месту, Русија је на 10. а осим чланица ЕУ, међу нашим суседима, чак је и Албанија у 2019. имала већу вредност од Србије! БиХ, С. Македонија и Црна Гора имају мању апсолутну вредност али по становнику имају неколико пута већу.

Шта је за то разлог не знам, али могу да прошетам и да проверим, да ли је гужва велика и чега има у понуди.

Највећи део ових производа из увоза у Србију долази из Кине.