Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Кроз медије је прошла вест како Словенија предлаже да се избегличка криза реши кроз формирање избегличких кампова на границама ЕУ, и кроз њихово збрињавање у трећим земљама од стратешког интереса за ЕУ.
Овај став Словеније пробудио ми је сећање на словеначке избеглице у Србији 1941 године, као и на поносну историју ове младе европске државе. Хитлер је изговорио ону чувену реченицу: Учините ову земљу Немачком (тако некако), али се овај малени, а тако јуначки народ, одупрео и тако великој сили!
Словенци су сачували свој национални идентитет кроз много векова туђинске власти. Чак су се и из Србије вратили на своју хиљадуипо годишњу земљу. То Срби нису успели, већ су се асимилирали у све комшијске народе: Хрвате, Албанце, Муслимане и Бошњаке, Македонце, Бугаре, Румуне, Мађаре, Турке… Ова чињеница доказује да би Словенци опстали као народ упркос бројности избеглица, за разлику од Срба, који би и са њиховим мањим бројем постали Сиријци, Авганистанци, Етиопљани, ко већ не… То значи да би Словенија могла да прими и целих 7 милиона избеглица, а задржала би свој национални индентитет, а у Србији би и сто хиљада њих било довољно да свих 7 милиона претвори у неки други народ.
Стога би задржавање избеглица на „границама ЕУ и у трећим земљама од стратешког интереса за ЕУ“ заправо представљало много већу опасност од њиховог интегрисања у ЕУ кроз територију и државу која је доказала способност да сачува национални идентитет у светски рекордном временском периоду. Да су Срби били три пута дуже под Турцима, не треба сумњати да би Мека и Медина били пресељени давно још у нека два српска града (Чикаго и Токио)… Словенија је доказани европски центар безбедности и сигурности. И не само то, она је и још много више!
Словенија је земља са најмањим разликама у платама по делатностима и по регионима. Стога овде прилажем просечне плате по делатностима, у нето износу, а које су три пута веће него у Србији, док трошкови живота нису много већи. У Словенији је број запослених у правним лицима повећан скоро за 10 хиљада у протеклих годину дана, што говори у прилог могућностима и капацитетима ове државе да прими велики број избеглица.
О словеначкој култури и цивилизацији, поштовању грађанских права и слобода, посебно ЛГБТ популацији не бих овде. Свака им част. Ни о свом првом пољупцу пре више од 30 година са Словенкињом која је ангажовала преводиоца како би ми саопштила намере, пошто сам ја стидљиво избегавао поглед. Словенијо! Волим(о) те, и ми Срби и избеглице, које ће те тек заволети!
