У библиотекама СФРЈ у 1980. години било је незнатно више књига од броја становника: 23,5 милиона према 22,5 милиона, те је однос био 1.046 књига на 1.000 становника.
Библиотеке нису постојале у 24 општина и то у Хрватској 16, у Црној Гори четири, у БиХ три и једна у Македонији.
Највише књига било је у Београду, па Загребу, Љубљани, Скопљу, Сарајеву, Новом Саду и Нишу.
Више од 100.000 књига у библиотекама имале су 53 општине у СФРЈ у 1980.
Укупно је, међу 50 са највише књига, било 15 општина из Србије ван покрајина, 10 из Словеније, 7 из Војводине, по пет из Хрватске и БиХ, четири из Македоније, три са КиМ и једна из Црне Горе – Титоград на 50. месту.

Када се ставе у односу књиге са бројем становника долазимо до жељеног показатеља: ко је највише читао или макар имао највише књига доступних свима?
Овде, очекивано, Словенија и мање општине по целој СФРЈ долазе у први план: из Словеније је 20 општина, из Војводине 12, 6 из Србије изван, 5 из Македоније, 4 их БиХ и Лепосавић на првом месту са КиМ, Цетиње на 17. из Црне Горе и Бели Манастир на 49. месту из Хрватске.
Лепосавић сам морао да проверим, и ово је тачан податак.
Од већих градова/општина на листи су Љубљана на 30. месту, Мостар на 42. и Смедерево на 33. месту.

Jedan komentar
Ping: Мирослав Здравковић: СФРЈ у 1980: где је било највише књига по општинама? | Журнал