U prethodnih 48 meseci, od oktobra 2008 do kraja septembra 2012, iz Srbije je u inostranstvo otplaćeno, na osnovu servisiranja spoljnog duga, 14.536 miliona evra. To je mesečan odliv u iznosu od 303 miliona evra, što je u proseku 10 miliona evra dnevno (ukoliko računamo i neradne dane). U ovom iznosu kamata učestvuje sa 3.004 miliona evra, što je u proseku iznos od 63 miliona mesečno, ili malo više od 2 miliona dnevno.
Spoljni dug je povećan za 4.302 miliona evra, sa 20.530 miliona u septembru 2008 na 24.832 miliona u septembru ove, odlazeće, godine. U tome je kratkoročni dug smanjen sa 1.918 na 363 miliona evra, za 1.555 miliona evra, te je dugoročni povećan za 5.857 miliona.
Pošto je od oktobra 2008 godine na ime otplate glavnice potrošeno 11.532 miliona evra, a pri rastu ukupnog duga od 4.302 miliona, dolazimo do novozaključenih kredita u vrednosti od 15.834 miliona evra. Znači, u strukturi ukupnog duga od 24,8 milijardi evra 15,8 su novi ugovori stari do 4 godine, a 9 milijardi su obaveze starije od četiri godina. To znači da se otplate najvećim delom izvršavaju novim zaduživanjem.
Godišnji iznosi servisiranja bili su 2.882 miliona evra u 2007, 3.479 u 2008, 3.314 u 2009, 3.403 u 2010, 4.072 u 2011, i 2.658 miliona u I-IX 2012.
U ovom iznosu na ime kamata je plaćeno 667 miliona u 2007, 860 u 2008, 669 u 2009, 677 u 2010, 784 u 2011 i 602 miliona u period januar-septembar 2012.
Kada se godišnji iznos plaćene kamate stavi u odnos sa prosečnom vrednošću spoljnog duga tokom godine dolazimo do prosečne kamatne stope na spoljni dug. Stvarna plaćena kamatna stopa je viša za vrednost odobrenih dugova na koje se ne plaća kamata (grace period), ali nam ovaj podatak nije poznat.
Prosečna kamatna stopa bila je 4,21% u 2007, 4,45% u 2008, 3,1% u 2009, 2,9% u 2010, 3,4% u 2011 i 2,5% u 2012.
Pošto je na ime kamate plaćeno 3 milijarde evra, od oktobra 2008, a dug je povećan za 4,3 milijarde, još uvek se ne može govoriti o neto odlivu deviza po osnovu servisiranja spoljnog duga.
O neto odlivu se može govoriti kada se posmatra sektorska struktura spoljnog duga. Spoljni dug javnog sektora povećan je za 4.662 miliona evra, banaka za 562 miliona evra, dok su preduzeća smanjila prekogranična dugovanja za 922 miliona evra. U septembru ove godine proknjižen je rast spoljnog duga za 810 miliona evra (usled promene vlasnika u Apatinskoj pivari), tako da je do avgusta spoljni dug privrede smanjen za 1.732 miliona evra, ili po 37 miliona evra mesečno.
Prvi priloženi grafikon prikazuje eksplozivan rast spoljnog duga neposredno pred izbijanje krize i relativno umeren rast nakon toga, uz periode kada se dug i smanjivao. Drugi grafikon prikazuje promenu u strukturi dugovanja, gde se vidi da je u 3 godine pred krizu dug preduzeća gotovo utrostručen. Treći grafikon prikazuje mesečne vrednosti servisiranja spoljnog duga, i u tim vrednostima plaćanje kamate.
„To znači da se otplate najvećim delom izvršavaju novim zaduživanjem.“ klasicna piramidalna sema.. Da li je moguca totalna dinarizacija sistema? Razvoja banka koja daje kredit iskljucivo u dinarima?Strategijski projekti finansirani iz ogranicene primarne emisije? Finansiranje duga iz realnih izvora? Da li je moguce sami sebe da sklonimo sa puta totalnog duga? Da li mozemo skolstvo, zdrastvo, sud da ubacimo u kolosek ka istom cilju?
Veoma tesko, ako ne i nemoguce. Narod ovde vec 100 godina ne veruje dinaru kao novcu, tek kada bi narod poverovao u dinar i poceo da stedi u dinarima, a ne eurima mogao bi da izvrsis dinarizaciju privrede, ovako nije moguce.
Ogranicena primarna emisija je pokusana vec 100 puta u Jugoslaviji i Srbiji i jedini efekti su bili veca inflacija.
Problem nije u monetarnoj sferi, vec u privrednom i drustvenom sistemu. Dugovi se gomilaju jer se protezira politika, drzavna svojina i socijalizacija gubitaka. Monetarnom politikom se samo dodatno pljacka propala privreda.