Selo bez muškarca: Međeđe u opštini Nikšić, Crna Gora

Када се погледају подаци Завода за статистику Црне Горе о попису становништва из 2011 године, рекло би се ни мање земље ни више насеља. У време пописа становништва у Црној Гори било је 1266 насеља, што при 620 хиљада пописаних становника даје мање од 500 становника по насељу.

У 16 насеља био је само по један становник, просечне старости 66,6 година, у томе у 8 по једна жена и у 8 по један мушкарац.

Од 2 до 10 становника имало је 124 насеља и у њима је у време пописа живело 830 становника. Учествују са 10% у укупном броју насеља а имају 0,1% укупног броја становника.

Од 11 до 100 житеља имало је 591 насеље са укупно 26.447 становника. У броју насеља учествовали су са 46,7%, а у становништву са 4,3%.

Насеља са 101 до 1.000 становника било је 460 и у њима је живело 139.720 становника. Учествовали су са 36,3% у броју насеља и са 22,5% у укупном броју становника.

Ове четири групе насеља до 1.000 становника учествовале су са 94,9% у укупном броју насеља и са 26,9% у укупном броју становника.

„Урбанизовану“ Црну Гору представља 66 насеља са 152.412 становника, у групи од 1.001 до 10.000 становника, и 9 насеља са више од 10.000 становника у којима је живело 300 хиљада грађана Црне Горе.

Ова структура становништва по насељима као мотив за текст настала је услед чињенице да ми је „запало за око“ насеље Међеђе у општини Никшић у коме су живеле три особе женског пола, једна узраста од 40 до 44 година, једна од 20 до 24, и једна од 15 до 19 година. На попису су се изјасниле да су српске националности.

Подаци о 3 жене саме у насељу на око 650 метара надморске висине, на километар од регионалног пута за Даниловград и на три километара, ваздушно, од центра Никшића рађају нова питања: да ли се ради о удовици са две ћерке, или је муж у време пописа био у далеком иностранству…

Мени је ово било интересантно због документарног филма „Село без жене“, ради сличног наслова.  A онда ми је један колега скренуо пажњу да је Међеђе познато по филму „Лепота порока“. Чудни су потеви Господњи. Новинарима, филмским уметницима, књижевницима требало би да буде интересантно да упореде Међеђе пре 28 година (када је сниман филм) и данас.

Од пописа су прошле три године, тако да је могуће да су нека од насеља остала без становника, као и да их је мали преостали број напустио. Глобализација води укрупњавању, рекло би се.