Највећи удели Србије у робној размени БРИКС+ у 2021.
У односу на овде примењено мерење односа српског извоза и увоза у односу на збирну вредност истих код БРИКС+ земаља, паметнији или кориснији би био приступ да се упореде наш извоз и њихов увоз и обратно. Тако би се видело колико се наша извозна понуда подудара са њиховом увозном тражњом и њихов извоз са нашим увозним потребама. Ипак, ми смо занемарљиво мали по вредностима, а да би се бавили корисним анализама.
Удео Србије у светском извозу у 2021. био је 0,115%. Са 25,5 милијарди долара имали смо 8,4 пута већу вредност извоза од Етиопије (3,1 милијарди долара). Мању вредност извоза од 100 милијарди имале су још Аргентина (77,8), Иран (75,1) и Египат (48,1).
Србија је имала извоз који је представљао 0,41% укупног 12 земаља и административних подручја Кине. У табели је приказано 30 група производа од којих је код 26 Србија имала већи удео од 10%.
Србија је имала већу вредност извоза од збирне за БРИКС+ код револвера и пиштоља, експлозива и смрзнутог воћа! (Већу од збирне Кине, Индије, Бразила, Русије, Јужне Африке, Аргентине…!) Код црепова је имала 60%, код магазина и новина 32%, код осталих животињских масти 30,6% и код оваца 29%.
Код бакра смо имали 15% вредности извоза и ово је пример где је наш извоз готово у целини пласиран у Кину која је највећи увозник скоро свих руда.
Осим одбрамбене индустрије која се појављује са укупно 4 производа (још и бомбе и остали експлозив), Србија је имала и 10 производа пољопривредно-прехрамбеног сектора који су се нашли у овој табели.
Србија много боље стоји код увоза у односу на извоз јер у светском учествује са 0,151% (код извоза 0,115%). Имала је 2,2 пута већу вредност увоза од Етиопије (15,3 милијарде долара), а са 33,8 милијарди лако можемо до добацимо до Египта (73,8), Аргентине (63,2) и Ирана (53 милијарде долара).
У односу на БРИКС+ имамо 0,641% њиховог увоза и код 28 производа имамо већу вредност од 10% њихове збирне вредности.
На првом месту је свињска маст коју купујемо са 69,3% од укупне вредности БРИКС+.
Следе кутије за паковање пореклом од дрвета (26,6%), парни или други котлови који производе пару (23%), живи креч, гашени креч и хидраулични креч (осим чистог калцијум оксида и калцијум хидроксида) (20,2%), железнички или трамвајски прагови „попречне везице“ од дрвета (18,6%), и код припремљеног експлозива (18,4%).
Овде су два производа из одбрамбене индустрије (има и трећи на 31. месту) и 9 пољопривредно-прехрамбених производа.
Свих тридесет производа имају релативно мали удео у извозу БРИКС+ и Србије, па су овде „искочили“ специфични производи за нашу земљу, попут љубави према свињској масти, јајима, сушеним месом и кобасицама.