Руска Федерација: огледало статистике робне размене у 2022. и 2023.

Русија је до почетка СВО имала једну од најмање регуларних статистика спољне трговине у свету. Руски милијардери су испумпавали профит из Русије на велико, и одступања огледало статистика од руских званичних података износила су више десетина милијарди долара годишње.

Санкције колективног запада (КЗ) руским милијардерима и руској економији имале су два огромна позитивна ефекта на руску привреду: (1) онемогућено је испумпавање профита из Русије „на велико“ и (2) извршена је велика трговинска преоријентација Русије од трговине са развијеним земљама ка трговини са глобалним југом (ГЈ).

Овде су примењене огледало статистике само за 2022. и 2023. годину, мада би исправније било да се користе ови подаци и за раније године, како би се оцениле стварне промене у динамици робне размене, а не само проценила динамика у последње две године у односу на раније званичне податке.

Израчунати подаци одступају навише у односу на процене које је извршио СТО из више разлога: (1) извоз гаса у Немачку није књижен као извоз из Русије, што је имало ефекат од 78 милијарди долара у 2022. и 35 милијарди у 2023; (2) робна размена мноштва земаља у Африци и Азији није пријављена СТО-у, (3) робна размена земаља под санкцијама, попут Кубе, Ирана, Авганистана, не постоји за више од последње две године (4) подаци о робној размени са Белорусије нису пријављени.

Русија највећим делом извози енергију и материјалне сировине, те санкције КЗ нису могле да зауставе њихов извоз, већ су га само преусмериле ка другим земљама. Стога су промене у вредностима извоза у 2022 (огроман раст) и у 2023 (велики пад) биле последице промене цена примарних производа, а не примењене политике против руске економије.

Према извршеним прорачунима, Русија је имала раст вредности извоза са 492 милијарде долара у 2021. на рекордних 647 у 2022 (578 према СТО) и смањење на 474 милијарди долара у 2023.

Увоз је смањен са 293,5 милијарди долара у 2021. на 245,5 милијарди у 2022. и 236,5 милијарди у 2023.

Суфицит у робној размени повећан је са 198,8 милијарди долара у 2021. на 401,6 милијарди у 2022. и смањен је на 237,2 милијарде у 2023.

Највећу структурну промену представља раст релативног значаја Кине и Индије за робну размену Русије:

• Кина је повећала удео у укупном извозу Русије са 14% у 2021. на 27% у 2022, а у увозу Русије повећала је са 24,8% у 2021. на 47% у 2023.
• Индија је повећала удео у укупном извозу Русије са 1,9% у 2021. на 12,9% у 2023.

Извоз Русије смањен је за 18,6 милијарди долара у 2023, у односу на 2021. Он је при овом укупном смањењу највише повећан у Кину (59,8), Индију (52,1), Турску (19,2), Хонг Конг, Кину (6,6), Немачку (5,8), Бразил (4,7), УАЕ (3,1), Мађарску (2,5), Сингапур (1,9) и Индонезију (1,5 милијарди долара). Извоз у Србију повећан је за 439 милиона долара и она је на 22. месту по овом расту вредности. У Бугарску је повећан за 836 милиона долара, у С. Македонију за 184, у БиХ за 147 и у Црну Гору за 3,2 милиона долара. Понављамо, овде се пореде руски званични подаци из 2021. и подаци партнера у 2023, што није исто, ни када би знали руске податке, ни када би посматрали само податке партнера.

Највећи пад вредности извоза био је у Холандију (оф-шор центар за прање новца и регистрацију „страних директних инвестиција“) за 38 милијарди долара, па у УК за 21,9 (већином извоз злата), Италију (14,9), Пољску (14,3), САД (12,8), Финску (8,2), Украјину (8,1), Јужну Кореју (8), Француску (6) и Белгију (4,6 милијарди долара).

Не рачунајући Украјину, највећи релативан пад вредности извоза био је у Малту (99,9%, са 2.359 на 1,1 милиона долара), УК (-98,4%), Аустрију (-97,9%), Шведску (-96,6%) и Естонију (-95,8%). Да ли је по руску економију штетан оволики пад извоза, уколико се преко фактура прао профит (нпр. Малта) или извозило злато (УК) или снабдевале туђе рафинерије за прераду нафте?

Србија је у 2021. била на 53. месту, према вредности извоза из Русије, а у 2023. је напредовала на 40. место, где је од суседа Бугарска на 23. Повећала је свој занемарљив удео у руском извозу са 0,26% на 0,36%.

Русија је смањила увоз за 57 милијарди долара, у 2023. у односу на 2021.

Русија је повећала вредност увоза из 18. земаља међу којима је и Србија на 14. месту према вредности раста (за 138,4 милиона долара). У збиру је повећана вредност за 56,5 милијарди долара, а највише из Кине (38,4), Турске (4,4), УАЕ (2,3), Хонг Конг, Кине (2,1), Летоније (1,8), Литваније (1,7), Јерменије (1,7), Казахстана (1,6), Узбекистана (0,9) и Киргистана (0,7 милијарди долара).

Србије је у 2021. била на 38. месту према увозу Русије, а у 2023. је доспела на 27. место и повећала је свој удео у укупном увозу са 0,36% на 0,51%.

Русија је смањила вредност увоза из више од 100 земаља, што је више последица смањења цена примарних производа, а мање директних санкција КЗ. Мисли се на број земаља, а не на вредност.

Највећи пад вредности увоза био је из Немачке (23,6), САД (16,7), Француске (10), Италије (7), Јужне Кореје (6,9), Јапана (6,3) и Украјине (4,2 милијарди долара).

На основу кретања цена примарних производа можемо проценити да ће робни извоз и у овој години вредети преко 450 милијарди долара, увоз до 250 милијарди уз трговински суфицит од 200 милијарди долара. Подаци ће бити веома слични подацима из 2021. Структура тих података је драстично, и заувек, промењена.