Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Изашло је редовно месечно саопштење Еуростата о незапослености у ЕУ по коме је она на рекордно ниском нивоу (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9105310/3-31082018-AP-EN.pdf/772f2449-74be-415d-b4b0-351f31982720). Мени је пажњу привукла табела о стопама незапослености по полу па пожелех да видим како и ми ту стојимо у погледу родних права.
Иначе, када се говори о „правима жена“ осетим приличну мучнину јер паметној и интелигентној жени права нису угрожена, нити су јој потребна – она једноставно влада: мужем, послом, окружењем. Мени су као мушкарцу угрожена права јер имам апсолутну владарку у породици, а ван ње не смем ни да спомињем како жене владају.
Подаци за Србију су из тромесечног саопштења о радној снази за прво тромесечје ове године (http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20181138.pdf). Али, изашли су и за друго (http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20181232.pdf).
Шта нам кажу подаци?
У ЕУ, у просеку готово да нема разлике у стопама незапослености. Незнатно је већа незапосленост жена и то је највећим делом последица веће незапослености жена у Шпанији, Италији и Грчкој.
Након ове три земље Србија је у првом тромесечју имала највећу разлику у стопи незапослености на штету жена, а испред Словеније, Словачке и Кипра. Већ у другом тромесечју смањена је разлика у Србији, те је мања него у Словенији и Словачкој.
Укупно код 16 земаља је већа стопа незапослености жена док је у 14 земаља, за које Еуростат објављује податке, већа стопа незапослености код мушкараца. Највећа разлика, на штету мушкараца, је у Латвији, затим у суседној Румунији, Литванији, Немачкој и Бугарској.
Е сад, осим родних неравноправности ове разлике у стопама вероватно су последица разлика у структурама економија. На пример, запосленост у радно-интензивним текстилним фабрикама можда објашњава нижу стопу незапослености жена у Бугарској и у Румунији, док потреба за неговатељицама и медицинским сестрама узрокује недостатак женске радне снаге у Немачкој.
Осим ових „голих“ стопа важан параметар је и стопа активности по половима. На пример, у муслиманским земљама је изузетно ниска стопа активности жена, па ниска стопа њихове незапослености никако не би значила и бољи положај у друштву у односу, на пример, на Италијанке.
И тако, можда ћемо упоредити ове стопе незапослености жена са стопама фертилитета: да ли мања стопа незапослености доводи до већег броја деце или је супротан случај?
