Рођења и умирања у 1908. години

Подаци о броју рођених и умрлих представљају инверзне податке у односу на нашу модерну историју. Ако искључимо ову ковид епоху (2020-2022), у Србији се у периоду од 2005. до 2019. у просеку рађало 67.166 лица, умирало је 102.707 па се природним путем број становника смањивао за 35.541.

У 1908. је рођено 102.699 лица, преминуло је 66.924 па је вишак рођених износио 35.775. Није нам познат разлог минималних одступања у табели између израчунатог вишка рођених и броја рођених и умрлих по окрузима, а подаци о овим појавама су преузети са различитих страница годишњака.

Разлике у тим подацима су минималне, а ова инверзија између броја рођених, умрлих и салда је запрепашћујућа!

Овде нас је интересовало можемо ли да сазнамо неке специфичности у виталним догађајима по окрузима, као и по болестима.

Прва специфичност вредна спомена је чињеница да је Београд имао негативну стопу наталитета још тада! Пошто је Француска у том периоду имала најнижу стопу наталитета у (статистички) познатом свету испада да је Београд личио на Париз тога доба, али и на друге европске метрополе, попут Беча, Берлина, Рима… Постоје подаци о умрлима по болестима у том периоду, али нам то овде није тема. Од богиња се више умирало само у Москви и Варшави док су оне као узрочник смрти биле искорењене у већини европских градова. Од шарлаха се једино више умирало у Варшави а Београд је имао највећу стопу смртности од туберкулозе (СГКС стр. 1.068).

Стопа рађања од 3,69% у односу на број становника, у Србији тада, упоредива је са земљама са највећом стопом наталитета у Африци и у Азији у модерно доба. Ипак, стопа умирања од 2,4% је била изузетно висока, те је прираст становништва био умерен (мада и међу највећим у Европи у то доба). Страдање српског народа у два светска рата подударило се са експлозивним растом броја становника пред оба рата, посебно пред други светски, јер је напретком медицине дошло до наглог смањивања морталитета. Немамо податке о броју Срба 1941. а подаци из 1931 су удаљени од тог огромног скока броја који се пред рат догодио.

Највећу стопу наталитета у 1908. години имао је Топлички округ (4,44%) и то је последица насељавања младог становништва из Црне Горе, из Старе Србије и из других српских крајева 1880-тих и 1890-тих година. Насељавани Срби из Црне Горе долазили су након претрпљене вишегодишње глади, па су добивши на поклон земљу имали могућност да формирају велике породице, без страха из детињства и младости. Није чудно што је Гвоздени пук био из Топличког округа, јер ако су сви тадашњи Срби били задојени српством од рођења, а Топличани су имали још и додатак захвалности за оно што су од Србије добили.

 Најмању стопу наталитета, након Београда имао је Тимочки округ. О „белој куги“ са причало као о специфичности источне Србије још 80-тих година прошлог века, а и ранија демографска истраживања су указивала да ће због политике једног детета, како се не би делила земља, па тиме и смањивало породично богатство, овај део Србије опустети. Након Тимока, најмању стопу наталитета имали су Пожаревачки округ (3,12%) па Смедеревски (3,37%), што упућује на „влашки“ утицај у овом делу Србије, више због најплодније моравске земље, а мање због самих Влаха, јер њих је било и у Крајинском округу, али су ипак тамо имали вишу стопу наталитета (3,71%).

Топлички округ је имао и највишу стопу смртности (3,16%), испред Крушевачког (3,05%), док су најмање стопе имали Смедеревски (2,04%), Крагујевачки (2,05%) и Пожаревачки (2,07%).

Да се не би бавили нагађањима о разлозима највеће смртности у Топличком и Крушевачком округу овде смо израчунали стопе учесталости смрти на 10.000 становника, а на основу података о главним узроцима.

Топлички округ је имао највећу стопу умирања од заразних болести (115 на 10.000 становника) па су следили Крушевачки (112) и Врањски (111), док је Београд имао убедљиво најмању стопу (11), па затим Крагујевачки (31) и Смедеревски (37). Топлички округ је имао и највећу стопу смртности од туберкулозе.

Топлица и Београд се овде намећу као супротности између младог сеоског и зрелог урбаног становништва: Топлички је имао убедљиво највећу стопу убистава (4,4 на 10.000) а Београд самоубистава (2,2) – док су код првих још увек важили закони крвне освете, код других су банкроти и друге пропасти утицали на понашање.

Овде је израчунат и број рођених беба на једну смрт породиље. На нивоу Србије овај однос је био 210:1 јер је рођено 66.924 беба а умрло је 490 породиља.

Највећи број рођених на једну преминулу породиљу имао је Београд (881), па Пиротски округ (643), па следе Тимочки (387), Руднички (386) испред Моравског округа (258).

Најмањи број рођених имали су Врањски (145), Топлички (151), Крајински (159), Пожаревачки (163) и Топлички (171).

Трећа табела рангира узроке смрти у 1908. години, а на основу изложених информација на наведеним страницама годишњака (149-150). Заразне болести и остале болести су обојене како би белом бојом остали означени узроци који нису сврставани у болести.

Запаљење плућа (14,7%), туберкулоза (13,1%), старачка слабост (9,7%), велики кашаљ (8,8%) и урођена слабост (7,4%) учествовали су заједно са 53,7% у свим смртним случајевима те године.

Овде смо изведеним колонама о уделу варошана и жена хтели да откријемо неке специфичности у узроцима умирања по насељима и по полу.

Варошани су учествовали са 14% у укупном броју умрлих а жене са 50,2%. Када би се искључиле жене умрле на порођају имали би смо већи број умрлих мушкараца (мада би, када искључимо убијене, где је за 464 више мушкараца, опет било више преминулих жена), а овај већи проценат умрлих жена показује зашто у земљама са високим наталитетом има више мушкараца. Када се смањи наталитет, расте удео жена у укупном становништву.

Највећи удео варошани су имали код болести срца (56,1%), смрти од рака (42%), запаљења других органа (32%), болести нервних (28%), болести крви (23,6%) и самоубистава (23,6%). Редовнија здравствена нега у варошима је вероватно утицала и на раније откривање болести, али и на њихово тачно идентификовање, јер су од ових истих болести могли умирати у селима, а да никада не оду код лекара, и да се прави узрок смрти не утврди.

Најмањи удео варошани су имали код: смрти од глади (1,3%), грознице (1,9%), водене болести (3,7%), срдобоље (4,3%), великог кашља (5,5%), шарлаха (5,8%) и на порођају (5.9%).

Ако искључимо умирање на порођају, жене су највећи удео имале код рака (62,8%), болести костију (58,8%), туберкулозе (56,6%) и водене болести (55,3%). Најмање уделе жене су имале код малих узрока смрти, и то код убијених (10%), од пића (16,2%), од убоја (16,3%) и код несрећних случајева (32,4%).