Робни извоз Кине, САД и Немачке у 2020.

У 2020. години светски робни извоз износио је 15 хиљада милијарди евра и смањен је са 16,6 хиљада у 2019. и био је најмањи након 2016. Релативно смањење износило је 9,5%.

Највећу вредност извоза имале су Кина (2.270 милијарди евра), САД (1.254) и Немачка (1.207 милијарди) и остале земље су биле са далеко мањим вредностима попут Јапана (561,5), Холандије (483,3) Кинеског Хонг Конга (483,2) и Републике Кореје (449,3 милијарди евра).

Кина је у 2020. повећала вредност извоза за само 1,7%, али је повећала удео у укупном светском извозу са 13,4% у 2019. на 15,1%. Овај релативан раст Кине при општем паду сличан је економском слому из 2009. када је Кина постала највећи светски извозник робе зато што је имала мањи релативан пад од Немачке у тој години.

Од тада (до 2020) је прошло 11 година и Кина је од највећег светског извозника, тада са уделом од 9,7% у укупном светском извозу, прешла пут у коме је достигла 92,2% збирне вредности извоза САД и Немачке у 2020, а у 2019. је имала само 79,8%. То даље значи да Кина споро релативно напредује у годинама када већина земаља има просперитет, али брзо напредује, чак и стагнирајући, када друге земље доживе економску пропаст. У 2001. Кина је имала само 20% од збирне вредности извоза САД и Немачке. Од тада је, изражено у еврима, повећала вредност извоза 7,65 пута док су САД повећале за 54% а Немачка за 89%. САД су у 2020. имале пад вредности робног извоза за 14,7%, а Немачка за 9,1%, изражено у еврима.

У приложено табели је 50 група производа рангираних према вредности у светском извозу и вредности и удели три посматране економске силе. Збирна вредност њиховог извоза је 7.614 милијарди евра и учествују са 50,7% у укупној вредности светске трговине.

Код Кине њихова вредност је 989 милијарди, а удео 43,6%, САД 687,5 и 54,8% и Немачке 569,7 и 47,2% Кина има најмањи удео ових производа и то вероватно значи да има боље прилагођену понуду тражњи за потрошним производима а удео ових 50 код Србије од 32,4% то и потврђује.

Кина је код ових производа имала 78,7% од збирне вредности извоза САД и Немачке а код свих осталих је имала већу вредност извоза за 6,3% од ове две земље.

Највећу вредност у светској трговини у 2020. имала су електрична интегрисана кола и делови (686,6 милијарди евра) испред друмских аутомобила (547,5), сирове нафте (479,3), телефона  (476), деривата нафте (381), злата (347), лекова (344) и рачунара (329).

Извоз некласификованих производа вредео је 559,5 милијарди евра и САД (100,3) су имале знатно већу вредност од Немачке (49,9) и Кине (8,7 милијарди евра). Овај извоз се делом може довести у везу са трговином оружјем јер није логично да Немачка има извоз борбених летелица (31. производ по вредности) у износу од 18,1 милијарди евра, а САД само 2,8 милијарди и Кина тек 0,8 милијарди. Вероватније је да је велика вредност америчког извоза борбених летелица некласификована јер се из индустријских података очигледно виде велике вредности производње ових производа који нису само за домаће војне и паравојне снаге. Шта је са Кином и овим оружјем и извозом заиста је непотребно истраживање детаља уколико су овде изнети подаци о половини светског извоза и уделима ове три економске силе у укупном светском извозу.

Када смо код збирног удела ове три земље у светском извозу он је највећи код разних производа од текстилних материјала (80,1%), зато што је удео Кине 75,7%. Следи низ производа код којих је Кина премашила трећину или 40% светског извоза (рачунари, производи од пластике и телефони).

Најмањи збирни удео у укупном светском извозу имају код руде гвожђа – само 1,9%. Следе бакар (5,5%), угаљ и чврста горива (8%), злато (8,3%), сирова нафта (9,3%) и дијаманти (15,5%). Све су ово, и други непоменути, производи које користе као сировине у својим индустријским производима и које копају и претражују по четвртим земљама, попут литијума у Србији.

Али, те је већ нека сасвим друга прича о односима сила и колонија, која није информативна као овде испричана.