Робна размена Турске у 2023.

Турска је претходних година научила лекцију из искуства готово петсто годишњег пропадања, и покушава да извуче економску корист из туђих војних конфликата у односу на њено раније економско пропадање које је условљавало и територијалне контракције.

Извоз Турске у периоду јануар-јул 2023. смањен је за 0,6% у односу на исти период 2022. Извоз Турске у Русију повећан је за 82% или за 2.983 милиона долара, а у Украјину је повећан за 66,1% или за 815,5 милиона долара.

Када се искључе Русија и Украјина, укупан извоз Турске смањен је за 3,4% или за 4,7 милијарди долара.

Извоз је највише повећан у Русију, Саудијску Арабију (чак седам пута, за 1.208 милиона долара), УАЕ (934,4 милиона долара), Казахстан (830,7) и Украјину испред Француске (617,9 милиона) и других земаља где је реализован раст.

Пад извоза у САД (-1.441 милиона долара), Египат (-1095, ре-експорт жита из Украјине и Русије), Израел (842), Ирак (701), Холандију (658) и УК (539) највише је утицао да дође до пада укупне вредности.

У првој групи земаља налазе се две будуће чланица БРИКС-а, две зараћене стране и Казахстан који балансира између користи од ШОС-а и могућности да се дистанцира од Русије.

У другој групи земаља налазе се партнери из НАТО и земље код којих Турска профитира као посредник (Египат и Ирак).

Србија је на 28. месту по вредности пласмана и упоредива је са Алжиром и Словенијом.

Када је увоз у питању, Турска није научила лекцију из готово петсто годишњег пропадања, јер и даље више троши (увози) и задужује се, па су јој економске кризе изазване спољном неравнотежом релативно честе.

Увоз Турске повећан је за 5% или за 10,3 милијарди долара и готов целокупан раст може да објасни Швајцарска из које је повећан за 9,9 милијарди долара. Пошто се из Швајцарске увози злато, то значи да по одбитку злата, укупна вредност увоза је незнатно повећана и нема битно другачију динамику од извоза.

Дефицит у робној размени повећан је са 62,3 на 73,5 милијарди долара, што је раст за 11,2 милијарде долара и опет се може довести у везу са ових огромним куповинама злата.

Увоз из Русије је смањен за 3,7 милијарди долара, док је из Украјине повећан за 0,6 милијарди долара.

При расту укупног дефицита за 11,2 милијарде дефицит са Кином повећан је за 3 милијарде а са Русијом је смањен за 6,7 милијарди, па су ове две земље смањиле релативан значај за покривање дефицита.

Од 62,2 милијарде дефицита у седам месеци 2022. Русија је учествовала са 28,2 а Кина са 22,1, значи заједно са 50,3 милијарди што је 80,8% од укупне вредности.

Од 75,5 милијарди у седам месеци 2023. Кина је учествовала са 25,1 а Русија са 21,8, укупно са 46,9 милијарди што је 62,1%.

Под „Area Nes“ највећим делом се налази увоз природног гаса из Русије, и ова позиција је смањена са 22,2 на 15,5 милијарди долара.

Уколико би њу укључили уз податке о увозу из Русије дошли би смо до тога да је она са Кином у потпуности објашњавала дефицит у 2022, и да и сада објашњава око 85% његове укупне вредности.

Србија је на 57. месту по вредности извоза у Турску и већу вредност имају Румунија, Мађарска и Бугарска од суседних земаља.