Робна размена Шри Ланке

Шри Ланка је недавно привукла пажњу светске јавности немирима становништва и упадима у резиденције својих политичара и у јавне установе.

Шри Ланка је пример преплитања геополитичких утицаја Кине и Индије, односа са ММФ-ом (и последичним банкротима) и скоро-бесплатне радне снаге за производњу одеће и обуће за тржишта САД-а и УК.

Текст на CNN-у (линк) бавио се научно-шпијунским кинеским бродом Yuan Wang 5, његовим могућностима и нервозом коју је његово присуство изазвало у Индији. Кина користи луку Hambantota кроз програм лизинга јер Шри Ланка није била у стању да исплати њену изградњу. Какве се све поуке могу извући из ове позиције Шри Ланке за Србију? Свакакве.

Шри Ланка, као и Србија, има константан дефицит у робној размени и финансира га приливом дознака, задуживањем и страним инвестицијама. Незгодно је када наступи одлив.

Робни извоз Шри Ланке повећан је за 60,5% од 2010. до 2021, увоз је повећан за 74,1% а укупна робна размена повећана је за 69%.

Главна извозна тржишта су САД, УК и Индија а увозна Кина, Индија и УАЕ.

Укупан обим размене ове земље био је не много већи са Индијом (5,6 милијарди долара) у односу на Кину (5,4), док су САД (3,9) и УАЕ (1,7) били на трећем и четвртом месту. Размена са све четири земље повећана је знатно изнад просечног раста и то најбрже са Кином (4,06 пута) па са УАЕ (2,96 пута), са САД (тачно 2 пута) док је са Индијом повећана за 87%. Из ових података се лако може закључити да ће Кина стабилно заузети позицију најважнијег спољног трговинског партнера ове земље.

Шри Ланка има занемарљиво малу вредност робне размене са Србијом и са земљама које је окружују. У 2021. је извоз у Србију износио 2,5 милиона долара, а увоз из ње 2,7 милиона.