Robna razmena Srbije i Turske

Срби и Турци имају војне, економске, културне и сваке друге односе већ пуних 7 векова. Били су Србима Турци господари, и то добри до Бечког рата 1683-1699, а онда је све кренуло по злу када су Швабе придобиле Србе да ратују на њиховој страни. Турци су, заједно са кугом и глађу, драматично смањили бројност Срба, они су се повукли у шуме и чекали када ће да освете Свето Косово. И то се догодило пре 106 година, па када смо се територијално удаљили могли смо да кренемо да развијамо економске односе и да кукамо како нам је под Турцима било много боље. Но, оставимо кукање по страни а вратимо се на економију, уже посматрану кроз робну размену. Кроз податке о ноћењима странаца претходних година догодила се „најезда Турака“. Број ноћења Турака у Србији повећан је са 35,8 хиљада у 2012. на 162,7 хиљада у 2017. Њој је претходила „најезда“ Срба у турска летовалишта. Ова прва је мање туристичке, а много више пословне природе јер је јачање турске економије условило потребу власника фирми да потраже нова тржишта. Њихова потрага за новим тржиштима довела је до одличних резултата у међусобним односима. Од 2008. до 2017. српски извоз, додуше са ниске основице, повећан је 8,9 пута, са 30,8 на 274,6 милиона евра. Увоз из Турске повећан је „само“ 2,5 пута, са 296,8 на 732 милиона евра. Степен покривености увоза извозом, Србије у размени са Турском, повећан је са 10,4% у 2008 на 45,2% у 2011, да би се смањио на 37,5% у 2017, док је трговински дефицит био прво смањен са 265,9 милиона евра у 2008 на 159,4 у 2011 а онда опет повећан на рекордних 457,5 милиона евра у 2017. Турска ноћења у Србији су се баш исплатила! Погоршавање трговинског салда повећано је у првој половини 2018. јер је извоз у Турску повећан за 11,1%, а увоз из ње за 20,1%. Турска је постала десети трговински партнер Србије али са тенденцијом да напредује на овој листи, а испред Словеније на 9. и Пољске на 8. месту. Србија је повећала удео Турске у укупном извозу са 0,41% у 2008, на 1,83% у 2017, док је удео у укупном турском увозу повећан са 0,022% на 0,133%. Удео Турске у укупном увозу Србије повећан је са 1,9% на 3,7%, а у укупном извозу из Турске са 0,33% на 0,53%. Податке о размени на нивоу производа нећемо коментарисати, само их прилажемо. Текућа неповољна економска кретања у Турској одразиће се и на узајамне токове размене: депрецијација лире деловаће подстицајно на турски извоз и дестимулативно за извоз из Србије додатно погоршавајући постојећу асиметрију. Део те асиметрије смањиће турски инвеститори у Србију, али и они ће се суочити са кризом у изворима за финансирање своје пословне експанзије на Балкан.