Робна размена Русије у 2022. према огледало статистикама

Огледало статистике су подаци о размени друге стране у односу на званичне сваке појединачне земље. Ови подаци могу значајно да одступају од званичних података јер се кроз трансферне цене испумпава профит из одређене земље и трансферише у другу.

СТО прикупља све податке које пријављују државе те реконструише робну размену земаља које јој не достављају податке, и најчешће су то земље у Африци и у Азији, као и ратом погођена подручја (Сирија, Либија, Авганистан…).

Русија је, према овим подацима, у 2022. повећала вредност робног извоза за 14,8%, са 492,3 на 565,2 милијарде долара, увоз је смањила за 33,8%, са 293,5 на 194,4 милијарде долара те је повећала суфицит у робној размени за 86,5%, са 198,8 на 370,8 милијарди долара.

Укупна вредност извоза повећана је за 72,9 милијарди долара.

Само раст извоза у Кину за 36 милијарди долара (са 78,1 на 114,1) довољан је да објасни половину раста извоза Русије.

Индија је повећала увоз из Русије за 31,9 милијарди долара (са 8,7 на 40,6) па заједно са Кином објашњава готово у целини раст извоза Русије.

Турска је трећа по расту вредности увоза из Русије и то за 30,9 милијарди долара са 29 на 59,9 милијарди), те је она компензирала значајан део пада извоза Русије у развијене земље.

Заједно, ове три земље учествовале су са тачно 38% у укупном извозу Русије у 2022. години (214,4 од 565,2 милијарди долара).

Суфицит од 370,8 милијарди долара, у једној години, већи је од вредности заплењених девизних резерви Русије, акумулираних кроз много година.

Ранија рекордна вредност извоза била је у 2013. у износу од 524,8 милијарди долара и она је готово преполовљена до 2016. на 285,5 милијарди долара.

И сада су цене примарних производа у оштром паду, након раста у 2021. и у 2022. години, и то ће утицати да се вредност извоза Русије значајно смањи у 2023.