Робна размена Нигера

Реченица: „Свака трећа сијалица која гори у Француској, гори захваљујући уранијуму из Нигера – земље где 80 одсто становника нема струју! Они који имају струју, немају дуже од 2,3 сата дневно“ (линк). – ме је мотивисала да проверим податке о робној размени Нигера.

Робни извоз Нигера имао је рекордну вредност у 2013. години, када је износио 1.379,9 милина долара. Он је спао на само 446 милиона долара у 2022, готово три пута мање него у короничној 2020, па је најмањи у претходних 15-20 година.

Уколико су тачни наводи побуњеника о корумпираној власти ове земље, то може да значи и да је извоз много већи али да се трансферним ценама (мањим од стварне вредности) одлива профит из ове сиромашне земље.

Највећи удео у извозу Нигера у 2022. имале су Француска (36,5%), Мали (17,8%) и Нигерија (15,2%), заједно 69,5% од укупне вредности, а до преко 90% се долази када им додамо још и УАЕ (8,5%), Јужну Африку (6,6%), Буркину Фасо и Бенин (обе по 3,6%).

Извоз Нигера је имао релативно малу вредност од само 446 милиона долара у 2022. Међутим, са извозом руда уранијума у износу од 157 милиона долара Нигер је био на другом месту у свету након Намибије.

Удео урана у укупном извозу у периоду 2011-2022. био је 34,3% а са производима који нису спецификовани, а где је књижен комплетан извоз овог производа у 2012. његов удео се пење на око 40%.

Након урана следе деривати нафте па злато, чији је извоз вредео 623 милиона долара у 2020. и само 56 милиона у 2022, па се овде опет намеће питање о могућем коришћењу трансферних цена.

У приложеној табели производи су рангирани по укупној вредности извоза у посматраном периоду, а не само у 2022, а како би се открили други производи, осим највреднијих у 2022, код којих је извоз постојао, али је из неких разлога сада мали или обустављен. Такви производи су лака уља, млевени пиринач, биљне масти и уља и њихове фракције и ољуштени или смеђи пиринач.

Кина (23,9%), Француска (21%) и Индија (10,3%) заједно објашњавају 55,2% од укупне вредности увоза, а кад се додају Нигерија (7,7%), Немачка (5,1%), Тајланд (3,7%) и САД (3,2%) долази се до три четвртине укупне вредности.

Нигер је највише увозио пиринач у 2022 (454 милиона долара), па следе пешадијско оружје (341 милион долара), делови авиона, хеликоптера и војни дронови (241) и хеликоптери (134 милиона долара).

Ови подаци о увозу оружја показију колико је Нигер „усијана тачка“ на афричком континенту.