Робна размена Литваније и Русије у 2022.

Од јануара до маја 2022. Литванија је смањила извоз у Русију за трећину а увоз из ње за три четвртине па је прешла из огромног дефицита у суфицит у робној размени.

Извоз је смањен са 293 на 199 милиона долара, увоз је смањен са 722 на 175 милиона долара па је Литванија из дефицита од 429 милиона долара прешла у суфицит од 23 милиона долара.

Пошто нас интересују ефекти санкција које се уводе Русији прво ћемо се бавити увозом из ње па тек онда извозом Литваније у њу.

Литванија је блокирала проток робе ка Калињинграској области железничким саобраћајем па је опет дозволила јер је Русија протествовала ЕУ да је то неопростиво угрожавање безбедности Русије. Било је претњи да ће због блокаде сваки становник Литваније осетити одговор Русије а у медијима је било недавно о зависности ове минијатурне балтичке државице од енергетског система наслеђеног из времена Совјетског Савеза.

Приказаних 30 производа са највећом вредношћу увоза из Русије учествовало је са 91,1% у укупној вредности увоза. Укупна вредност увоза готово у потпуности је смањена услед обуставе увоза сирове нафте у априлу и готово потпуног престанка увоза гаса. По искључењу ова два производа увоз је смањен за 22,1%, са 220,7 на 171,8 милиона долара, а што је мањи релативни пад у односу на извоз Литваније у Русију (-32,2%).

Увоз електричне енергије из Русије није обустављен и месечне вредности су релативно стабилне око 30 милиона долара.

Потпуно је обустављен увоз нитрогених ђубрива, амоније, и природних калцијум фосфата.

Литванија је повећала увоз хладно ваљаних производа од гвожђа и челика дебљих од 600 милиметара са 223 хиљада долара у јануару на 24 милиона евра у мају, а повећан је увоз и других производа попут синтетичког каучука, шипки од гвожђа и нелегираног челика и слично. Литванија је повећала увоз угља из Русије али ће он нестати из месечних података у складу са забраном увоза угља.

За разлику од сада већ бивше енергетске зависности од Русије, Литванија је у могућности да на ово велико тржиште пласира комплетан индустријски производни програм па у њу извози „од игле до локомотиве“ или од вина до парфема.

За само пет месеци Литванија је извезла 51,8 милиона долара вредно вино у Русију, што је упоредиво са трогодишњом вредношћу извоза Србије у васцели свет!

Након вина и електричне енергије следе козметички препарати па након камиона парфеми и тоалетне воде. Извоз камиона у Русију је након фебруара готово обустављен, а сличан пад вредности имали су и славине, вентили и слични уређаји за цеви, котлове, резервоаре (8481), центрифуге, укљ. центрифугалне сушаре, Машине и механички уређаји са индивидуалним функцијама, угљеничне електроде, угљеничне четкице, угљичне лампе, батерије и други производи од графита.

Није јасно зашто је смањен извоз резаног цвећа и цветних пупољака који су погодни за букете или за украсне сврхе.

Како год да било, Русија је у много бољој позицији да забраном увоза производа за личну потрошњу нанесе штету литванској економији.