Робна размена Кине у 2023.

Кина је у 2023. имала робни извоз вредан 3.388,7 милијарди долара. У односу на вредност у 2022, извоз је смањен за 5,7% или за 204,9 милијарди долара.

Готово две петине (39,4%) укупне вредности извоза последица је пада вредности извоза у САД, а са Хонг Конг-ом, Кина долазимо до 49,7% од укупне вредности смањења.

У 2023. години Кина је постала седмо по значају извозно тржиште јер је извоз повећан за 45,9% а апсолутна вредност за 34,9 милијарди долара. Ово је највеће повећање вредности извоза Кине у 2023, па се може рећи да је Русија деловала подстицајно за кинеску економију. Србија је била на 95. месту према вредности извоза (2,7 милијарди долара) а извоз у њу је повећан за 24,1% или за 523 милиона долара, па је Србија била на високом 27. месту према расту извоза. Већу вредност извоза Кина је имала у Мађарску (9,8 милијарди долара) и у Румунију (7,7) од суседних земаља.

У другој табели приказано је 20 производа који заједно учествују са 37,6% у укупном извозу Кине.

Пад вредности извоза рачунара за 38 милијарди долара највише је појединачно утицао на пад укупне вредности извоза, па следе телегони (-18,5) и електронска интегрисана кола (-17,9 милијарди долара).

Аутомобили су постали четврти по вредности извоза и њихова вредност је повећана за 73,8%, са 44,7 на 77,7 милијарди долара. Тик уз њих се налази на петом месту извоз електричних акумулатора којима је вредност извоза повећана за 22,1% или за 12,6 милијарди долара.

Увоз Кине смањен је за 5,8% или за 156,7 милијарди долара у 2023. години, при чему је у Т4 постојала блага позитивна (+0,33%) међу годишња стопа раста.

Суфицит у робној размени смањен је са 877,6 милијарди долара у 2022. на 829,4 милијарди у 2023.

Увоз из Русије имао је највећу релативну стопу раста (+12,6%) међу првих 30 земаља према вредности увоза и имао је појединачно највећи раст апсолутне вредности (+14,3 милијарде долара) испред Аустралије (+13,4) и Бразила (+12,9 милијарди долара).           

Србија је била на 80. месту, увоз из ње је повећан за 20,6% или за 283,2 милиона долара. Мађарска и Румунија су, од суседних земаља, имале већи извоз у Кину од Србије.

Пад вредности увоза електронских интегрисаних кола (-65,7 милијарди долара и допринос од 41,9%) и сирове нафте (-29 и 18,5%) заједно објашњавају 60,4% од укупне вредности смањења увоза у 2023. години.

Највећи раст вредности имао је увоз злата (+15,5 милијарди долара), угља (+11,1), и деривата нафте (+8,2 милијарди долара).