Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
У прошлој, 2016 години, руководство Црне Горе славило је деценију обнове независности и хиљаду година државности (Ово хиљадугодишње сам превиђао целе прошле године!) па постоје и пригодни статистички показатељи тим поводом на порталу Завода за статистику Црне Горе. У том периоду (десетогодишњем, за хиљадугодишњи нема података, али као и све остало биће измишљени) просечна плата у Црној Гори повећана се са 282 на више од 500 евра, нето, повећана је запосленост и смањена назапосленост и свашта се ту статистички лепо догодило, што нам овде није тема.
За разлику од Црне Горе у Србији се, на државној телевизији, инсистира на термину „од како се Србија осамосталила“ (што ме страшно љути), а ове хиљадугодишње традиције ваљда служе фашистички настројеним обновитељима Хрватске, Црне Горе и других искомплексираних државица. Сербија је велика и кад се по ко зна који пут изнова рађа, па је сада мало млађа од сина ми, а велика је, јер је небески појам и творевина, идеја о части и поносу, све оно што је Црна Гора у претходном периоду изгубила.
У овом десетогодишњем одрастању недоношчића Црна Гора може да се похвали двоструко бржим растом БДП-а од Србије, а остале параметре оставићемо по страни. Драги колега, др Горан Николић, рекао би да су за то Американци заслужни, Црној Гори, а нама криви. Како год да било, ипак је Србија велика, и без небеских димензија, посебно када се осврнемо на робну размену.
Црна Гора је у 2016 години, према подацима Завода за статистику, остварила извоз робе вредан 325,8 милиона евра, што је повећање за 2,7%, у односу на 2015 годину. Увоз је износио 2.059,2 милиона евра (+11,8%), а дефицит у робној размени 1.733,4 милиона евра (+13,7%).
Туристички рекордна сезона у Црној Гори утицала је на повећање увоза, а како би туристи били услужени.
Србија је најважније тржиште за извоз робе из Црне Горе. У 2016 години извоз у Србију износио је 81.992 хиљаде евра и повећан је за 16,8%. Удео у укупном извозу повећан је са 22,1% у 2015. на 25,2% у 2016. години.
Увоз Црне Горе из Србије смањен је са 518,4 милиона евра у 2015 години на 457,1 милиона у 2016 години, па је удео у укупном увозу смањен са 28,1% на 22,2%. Пад увоза за 11,8%, при споменутом расту извоза, утицао је да је сада Србија постала важнија за пласман робе из Црне Горе, него за набавку робе из увоза.
Пошто је пад увоза из Србије значајан, а при високом порасту укупне вредности, морао сам да проверим јесу ли комшијске краве у овој промени просперирале, и потиснуле Србију. То се није догодило јер је увоз из Хрватске стагнирао (раст са 110,4 на 110,8 милиона евра), а смањен је из БЈР Македоније, БиХ и Албаније.
Највећи раст увоза догодио се из Немачке (са 116,4 на 217 милиона евра) и из Италије (са 117,7 на 152,9 милиона евра), а вредно је споменути и Аустрију (са 28,6 на 38), у контексту потискивања регионалних набавки јер је и увоз из Словеније смањен (са 57,3 на 46,4 милиона евра).
И тако, постоје и подаци на нивоу двоцифрене СМТК класификације који могу да објасне ово дистанцирање Црне Горе од својих суседа, попут раста увоза погонских машина и уређаја са 11 на 44,5 милиона евра, или друмских возила, али се нећемо бавити овим детаљима док не постану доступни на нивоу сваког производа.
У својој хиљадугодишњој државности имала је Црна Гора и много веће вредности извоза (627,5 милиона евра у 2006 години), али то доказује да раст извоза не мора да буде у вези са растом БДП-а, запослености, плата и са другим показатељима. Изненађење оволиком државношћу Црне Горе изазваће потребу да јој током хиљаду и прве године постојања посветим више пажње, по узору на збирку прича „Хиљаду и једна ноћ“.