Робна размена Анголе: пример Африке „испод радара“

Ангола је земља богата нафтом и дијамантима. Ангола је земља која је позната по томе да су радницима у рудницима због крађе дијаманата секли руке они који су им украли читаву земљу. Бивша колонија Португалије.

Дијаманти су у 2005. учествовали са 90% у укупној вредности извоза да би у 2021. пали на само 4,6%. Сирова нафта је у 2021. учествовала са 82,4% а природан гас са 10,7%. Заједно су ова три производа учествовала са 97,7% у укупном извозу Анголе.

Извоз Анголе износио је 1,2 милијарде долара у 2004. и повећан је на 44,2 милијарде у 2007. и на рекордних 70,9 милијарди у 2012. да би се смањио на 33,7 милијарди у 2021. Раст цене сирове нафте вероватно је утицао да у 2022. извоз опет вреди више од 40 милијарди долара.

У давној 2004. највећи део извоза пласиран је у УАЕ (440 милиона долара), САД (273,8), Израел (241,8) и Белгију (123,7 милиона долара). Ове четири државе су у збиру учествовале са 92,3% у укупном извозу Анголе.

Кина је у тој години учествовала са само 0,24%, да би у 2005. повећала удео на 2,37% па на 22,36% у 2006. и 30,47% у 2007. До 2012. повећала је удео на 47,6% да би у последње три године (2019-2021) имала удео већи од 60%.

У 2021. је удео Кине био 60,23%, па седе Индија (9,1%), УАЕ (4,2%) и Тајланд (3%) испред Русији непријатељског Сингапура са 2,2% иза кога су још и Шпанија (2,1%) и Италија (1,9%).

Зашто би Ангола следила западну политику санкционисања Русије уколико се у претходних петнаестак година „опрала“ од „крвавих дијаманата“?

Удео развијених земаља у укупном робном извозу Анголе смањен је на мање од једне петине.

Док је зависила од извоза дијаманата Ангола је имала дефицит у робној размени. У 2006. је извоз вредео 2,1 милијарди долара, увоз је био 8,1 милијарди па је дефицит у робној размени био 6 милијарди долара. Већ у 2007. извоз је износио 44,2 милијарде, увоз 11,1 па је остварен суфицит од 33,1 милијарди долара.

У периоду од 2009. до 2021. укупан извоз вредео је 596 милијарди, увоз 241 а суфицит у робној размени 355 милијарди долара!

Португалија се дуго држала улоге главног снабдевача Анголе, као бивша колонијална управница, па је тек у 2015. први пут била на другом месту да би то постала трајно од 2018. потиснута од Кине, са мало вероватноће да ће поново повратити ову повлашћену позицију продавачице бижутерије за дијаманте и нафту.

Осим Кине на првом месту у 2021. ту су још и Индија на трећем, па Того и Бразил испред САД, УК, Холандије, Италије, Француске и Белгије као развијених земаља.

Ангола највише увози деривате нафте, па следе пшеница, пиринач, пилетина, славине и вентили за нафтоводе и гасоводе, лекови и аутомобили.

Ангола има одличну географску позицију на Јужном Атлантском океану, изгледа као да је од Бразила „откинута“ око Рио де Жанеира и има све услове за независну економску, и сваку другу, политику.

Према подацима ММФ-а, Ангола је имала просечну годишњу стопу раста 12,5% у периоду од 2004. до 2008. да би у 2009. имала раст од само 0,9%. Следило је пет година са просечном стопом од 5,3% да би опет у 2015. стопа износила само 0,9%. У следећих пет година просечно годишње смањење било је -2,1% да би у 2021. стопа раста износила 0,8%. У 2022. се очекује раст од 2,9% и благо убрзавање у следећим годинама (као и код Србије у свим прогнозама ММФ-а).

Ангола је, као и већина извозница сирове нафте, била снажно погођена избијањем кризе у Украјини 2014. и падом цене сирове нафте након тога. Попут Саудијске Арабије и УАЕ сигурно је научила лекцију да не повећава производњу како би развијеним земљама омогућила јевтиније коришћење енергије.