Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске у 2016 години регистровано је 740,6 хиљада ноћења туриста, што је за 7,8% више у односу на 2015 годину.
У овом броју ноћења домаћих туриста изнела су 379,1 хиљада (+3,4%), а страних 361,5 хиљада (+12,9%) и овај број страних ноћења представља рекорд у 25 година постојања овог српског ентитета у БиХ.
У овом броју од 361,5 хиљада страних ноћења, највећи број је регистрованих из Србије (95.552) и из Хрватске (81.439). Заједно ноћења из Србије и Хрватске објашњавају 49% од укупног броја ноћења странаца. Међутим, постоје битне разлике у трендовима: из Хрватске је број ноћења повећан за 12,8%, а из Србије је смањен за 4,8%, па по истим стопама у 2017. години Хрватска би са 92 хиљаде била испред Србије са 91 хиљада.
И становници других БЈР су значајно повећали број ноћења у Српској: из Словеније за 23,4%, Црне Горе за 21,5% и из Македоније БЈР за 20,3%. Значи сви бивши „Југоси“ откривају лепоте Српске, само су становници Србије смањили интересовање за овај босанско-херцеговачки ентитет.
Чак су и гости из Федерације БиХ имали 100.753 ноћења, што је за 5.201 више него из Србије, док су у 2015. години имали 5.677 ноћења мање.
И док код ових грађана бивше заједничке државе има свакојаких разлога за путовања, Турци су првенствено заинтересовани за пословне могућности и са 20.679 регистрованих ноћења (+65,5%) дошли су на четврто место по броју, иза Србије, Хрватске и Словеније.
Вреди још споменути да су Руси смањили број ноћења за 14,6%, док су Американци повећали за 56,7%. И док су у 2015. години Руси били испред Амера према регистрованом броју ноћења (3.599 према 3.331) у 2016. години је супротан случај (3.075 према 5.219).
И тако, док су Амери већ надбројали Русе у Српској у 2016. години, Хрвати ће надбројати Србе у 2017. години.
Постоје разне могућности да се то не догоди, да се значајно повећа број ноћења туриста из Србије.
На пример, усмеравање дечијих екскурзија, основних школа, у Вишеград (са ноћењем у Андрићграду и другим смештајним капацитетима), у Херцеговину и у Семберију, а средњошколских у Бања Луку значајно би утицало на укупна економска кретања у Српској, о чему сам већ писао.
Породично летовање у РС, уместо у Грчкој и у Црној Гори, такође би имало повољног утицаја. Планирам одлазак на одмор са породицом у Требиње и у овој години, јер ми је то у прошлој години био најлепши одмор до сада.
Ако се ништа не учини у том правцу, само ћемо „константновати“ формиране трендове током 2017. године.
