Релативна цена цигарета у Србији у односу на просек у ЕУ, 2012-2021

Србија у посматраном периоду баш и није много напредовала ка просечној развијености у ЕУ: у 2012. је била на 39% а у 2020. на 43% од овог просека.

Ипак, постоје одређени показатељи где је Србија напредовала изузетно брзо, а чак је била и европски шампион. То је случај са релативним нивоом цена цигарета.

У давној 2012. просечна цена цигарета у Србији била је на 32,5% од просечне у ЕУ. Пошто је развијеност била на 39% то значи да је сиротиња у нашој земљи могла да приушти овај порок по релативно бољој цени од исте у високо развијеним земљама. У 2021. просечна цена је достигла 48,6% од просека у ЕУ, што је изнад наше релативне развијености и указује да су цигарете у Србији постале релативно скупље него што би требало да коштају при нашем нивоу развијености.

Релативна промена у Србији била је шампионска у Европи јер смо напредовали за 49,5% по поскупљењу у односу на просечну цену у ЕУ. 

Сребрну медаљу је освојила Албанија, што је и логично јер је пример једне напредне и уређене државе посвећене борби против загађења природе и за заштиту општег здравља становништва.

Бронзану медаљу освојила је Мађарска, „прешишавши“ Французе и Францускиње у овој ценовној борби против порока.

У ЕУ је потрошња на цигарете по становнику у посматраном периоду повећана само за 6,1% или само за 19 евра по становнику. Кроз раст цена цигарета поскупљује се овај порок и утиче да се умањи број корисника. Сад, релативно се на овај начин појефтињују други пороци, али нам то није тема.

Овде је Србија освојила сребрну медаљу са повећањем потрошње по становнику за 122,1%, са 122 на 271 евра.

Злато је отишло из новчаника Румуна који су повећали издатке за 179,1%, са 106 на 296 евра по становнику. Апсолутно највише на цигарете троше страни инвеститори и банкари из Луксембурга, чак 2.169 евра спрам 559 у Данској, и то упућује на врло покварено понашање ових првих, јер они утичу на владе независних држава да цена цигарета стално расте, као вид борбе за здраво човечанство.