Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према саопштењу РЗС-а (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/26/22/PO16-255_2016_srb.pdf) у 2016. години очекује се производња 2.885 хиљада тона пшенице, 627,7 хиљада тона сунцокрета и 587,2 хиљада тона соје, што су рекордне количине након 2000. године. И док се код пшенице може наћи већа произведена количина у даљој прошлости, сунцокрет и соја су биљке чија је производња нагло повећана након 2000. године и ово је за њих апсолутни рекорд.
Очекује се производња 7.451 хиљада тона кукуруза, што је мање у односу на 2014 годину (7.952), али и у односу на рекордну 1986 годину (8.062) и 1991 годину (7.463 хиљаде тона). Са приложеног графикона види се нагли раст у производњи кукуруза у периоду од 1960 до 1986 године, да би затим наступио период изражене нестабилности у његовој производњи, што је последица драстичног смањења примене агротехничких мера. На пример, утрошак минералних ђубрива у пољопривредним организацијама смањен је са 509 хиљада тона у 1985 години (583 килограма по хектару обрадиве површине), на само 79 хиљада тона у 1999 години (117 кг/ха). Драстично је смањен и сточни фонд, као конзумент ове житарице, па се само калкулише колика је величина вишка за извоз, и у најсушнијим годинама.
Производња пшенице је била далеко већа у периоду од 1971. до 1991. године, када су домаћи произвођачи имали већи број потрошача у Србији, и веће тржиште тадашње СФРЈ за пласман. У поменутом периоду, који је трајао 21 годину, у 11 година је остварена производња већа од 3 милиона тона, а највећа је била 1991 године, када је износила 3.737 хиљада тона, на територији Србије без КиМ.