Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
У Србији постоји чудна подударност у погледу кретања броја оваца и броја становника главног града. Разлика је била мања од три и по процената од 2004. до 2008. када смо имали највише стопе раста БДП-а у новијој историји, и од 2012. до 2020, када нам и друге економске појаве имају славне показатеље. Кад претегну Београђани, што је био случај 2002, 2003. и 2009, Србија се нађе у озбиљној економској кризи, а када претегну овце имамо периоде природних катастрофа (2014-2015) и великих суша (2017-2018). Изгледа да се број оваца у Србији мора пажљиво везати за број Београђана а како би имали и високе стопе економског раста и повољне временске прилике.
Ова криза са короном негативно се одразила на број Београђана и претпоставићемо да их је у 2020. било 1.690.000. У 2019. је негативни природни прираштај био 2.887 (20.348 рођених и 23.235 умрлих) али је позитиван миграциони прилив био 6.750 лица , те је број Београђана повећан за 3.863 лица. У 2020. је број рођених смањен за 1.107, број умрлих повећан за 3.797 па је негативни природни прираштај повећан за 7.791. Стога претпостављам да је број Београђана смањен за око 4 хиљада јер је и криза изазвана короном утицала да се смањи прилив миграната из остатка Србије, као што је преполовио миграције у Европу, а из земаља одакле пристижу[1].
Ова минимална позитивна разлика у корист Београђана дакле, доказано, повољно делује на економска кретања и не би требало дозволити да број оваца значајно буде повећан (као 2014. и 2015.) јер то шкоди нашој укупној економији. Овце чине минијатурни део нашег БДП-а али ако се појави пуно црних оваца онда Србија креће странпутицом.
Од како се Србија ослободила од Црногораца извоз оваца је из ње експлодирао! Шта више, у 2006. и у 2007. овце су и одлазиле из Србије само у Црну Гору! Већ од 2008. овце путују (пошто се продају живе, а не као прерађени производи) и у Босну и Херцеговину и, претпоставићемо, то у Федерацију БиХ, где се много више употребљавају у исхрани.
У Федерацији БиХ било је 99.176 оваца више од Сарајлија (518.590:419.414) у 2018. и разлика је озбиљно смањена у 2019. на 86.638 (507.134:420.496). Изгледа да су у Сарајеву схватили тајну формулу економског успеха Србије, и да ће у наредним годинама изједначити број становника главног града и оваца.
Пошто се Монтенегрини кроатизују они су (Црна Гора) кренули супротним путем од Србије и док су у време пописа 2013. имали 190.843 оваца а становника Подгорице имали 185.937 (2,6% више оваца што је у складу са српским стандардом), број оваца је смањен у 2019. на 182.127 а број Подгоричана је прешао 190, ако није већ и целих 200 хиљада. Однос 809 хиљада Загрепчана спрам 658 хиљада оваца (1,23:1) може да буде „Здравковић однос кроатизације“, те је неопходно да становника у Подгорици буде 227.706 како би се достигао цивилизацијски узор. Може и број оваца да се смањи, не мора само да расте број грађана Подгорице.
Али, као залуталом црном јагњету, лутају мени мисли, уместо да будем поносни припадник стада, ако већ нећу, или не могу, да будем ован предводник.
Извоз оваца из Србије је временом диверсификован и од 2012. путују овце у Либију, од 2015. у Израел, од 2016. у Палестину, а у 2020. појавио се први пут извоз у С. Македонију (они имају 684 хиљада оваца и 633 хиљада становника Скопља, па је чудно шта ће им наше овце?) и у Либан.
Тако смо на дугом историјском путу од ослобађања од Црне Горе повећали извоз оваца за 504 пута (!), са 17 хиљада евра на 8.573 хиљада евра.
Количински посматрано извоз је тежио 3.029 тона у 2015. па је смањен на 2.674 у 2019. да би у 2020. достигао рекордних 3.524 тона. Колико је то грла оваца није ми познато, јер им не знам просечну тежину – ипак сам Београђанин. Престао сам да будем Јагодинац 2019. када су ми Словенци наплатили 150 евра казну за (некупљену) вињету. Ошишали су ме као овцу.
Најбоља цена за извоз оваца постигнута је у 2018. од 2,76 евра по килограму и онда је смањена на 2,41 у 2019. и 2,43 у 2020.
И тако, каже се „докон поп и овце крсти“ па може да се дода да и „докон економиста прави економску теорију развоја засновану на односу броја становника главног града и оваца у држави“. Наставићу развој теорије повећавајући узорак и на друге земље, макар у Европи, да не претерујем.
[1] У бази Евростата стоји да је у Београду у 2020. било 1.696.192 становника, али ћемо игнорисати овај податак јер нам квари ову „Овчију теорију економског развоја“.