Регионални БДП у Европи у 2019. по НУТС 2 класификацији и продуктивност рада у 2018. по НУТС 3

Под насловом „Регионални БДП по становнику се кретао од 32% до 260% од просека ЕУ у 2019“ Евростат је објавио податке о регионалној развијености у тој години (линк). Северозападни регион Бугарске и Мајоте, француски, били су на 32% од просека док је Велико војводство Луксембурга било на 260%. Постојале су значајне варијације у нивоу развијености између и унутар чланица ЕУ.

Након Луксембурга следе Јужна Ирска (240%), Праг (205%), Брисел и Источни и Средњи у Ирској (оба по 202%) као и Хамбург (195%) у Немачкој. Висок БДП по становнику у овим регионима делом може бити објашњен и великим приливом радника који путују на посао (Луксембург, Паг, Брисел и Хамбург) или великим капиталом неких мултинационалних компанија (региони у Ирској).

Насупрот њима су били Северозападни у Бугарској и Мајоте (оба по 32% од просека ЕУ) и најниже рангирани региони без много капитала у Бугарској: Северно-централни (37%), Северно-источни (40%) и Југо-источни (41%). У случају Мајота демографски фактори највише објашњавају низак ниво БДП-а по становнику јер је 44% становника млађе од 15 година.

Регионалне разлике у продуктивности рада

У 2019. БДП по запосленом се кретао од 12.700 евра у Северноцентралној Бугарској до 205.500 евра у Јужном региону Ирске. „Продуктивност рада“ мери општи ниво продуктивности регионалних економија без узимања у обзир нивое цена и просечан број радних сата.

Србија је незнатно напредовала ка просеку развијености ЕУ, са 40,1% у 2012. на 40,7% у 2019.

Главни градови земаља у централној и источној Европи су искочили по нивоу развијености у односу на остатак територије па осим што је Праг трећи по развијености у Европи (без података за УК, иначе би Лондон био на првом месту, а Праг за место до два ниже), Братислава је на 13. месту а Букурешт на 15. испред главних градова много развијенијих држава (Берлина, Мадрида, Рима…).

Београд је на 190. месту од 282 региона са подацима, без УК, Швајцарске, БиХ и Албаније. Он је развијенији од оба региона у Хрватској, али би на троцифреном нивоу регионалне класификације Загреб, Сплит, Истра и Ријека били изнад Београда и, у случају Загреба, изнад европског просека развијености. Београд је у 2013. био развијенији од Источне Словеније, али је овај део Словеније (као и западни) остварио бржи економски раст од њега. Београд је за 0,7 процентних поена напредовао ка европском просеку у шест година са упоредивим подацима.

Војводина је била развијенија од 20 региона у Европи (и мање развијена од 261) и назадовала је за 0,5 пп. Шумадија и Западна Србија и Јужна и Источна Србија су биле међу 10 најмање развијених региона у Европи и од ЈиС су били мање развијени само два региона у Турској и један у Албанији, а од ШиЗС по три у Турској и 2 у Албанији.

Продуктивност рада у текућим курсевима валута према евру највећим делом одређује и плате у еврима. Разлику прави удео капитала у новоствореној вредности. Србија је у 2019. била на 23,7% од просечне продуктивности рада у ЕУ, и она се кретала у распону од 38,7% у Београду до 15,3% у Региону Шумадија и Западна Србија.

Србија је имала у 2015. за 4,4% већу продуктивност рада од Бугарске, да би у 2016. имала за 4% мању а за 8,6% мању у 2019.

Београд је у 2019. имао само за три евра мању продуктивност рада од Румуније, Војводина је имала за 9.997 мању, док су ШиЗС и ЈиИС биле далеко испод просечне продуктивности у Северној Македонији и били су упоредиви са Албанијом и Босном и Херцеговином за које нема ових података на Евростату.

Података на троцифреном нивоу има за 2018. и продуктивност рада се кретала у распону од 21.737 евра у Београду до 7.795 евра у Јабланичкој области. Седам области у Србији је имало мању продуктивност рада од 10 хиљада евра, још и Расинска, Колубарска, Зајечарска, Топличка и Мачванска област уз Јабланичку и већина њих спада у области са демографском катастрофом и великим уделом пољопривреде у БДП-у.

Евростат нема података за троцифрене регионе у Турској, Албанији, БиХ и на КиМ. Београд је на 1045. месту међу 1.143 региона са подацима и има већу продуктивност од по једног региона у Хрватској и Летонији, 10 у Пољској и пуно региона у Румунији и Бугарској.

Сви остали региони у Србији су развијенији само од најнеразвијенијих региона у С. Македонији, Румунији и Бугарској, мерено продуктивношћу рада по запосленом.

Међу 12 региона на дну листе 7 су из Србије и Јабланичка област је на дну листе док су Топличка и Мачванска развијеније само од Полошког региона у С. Македонији.