Евростат је објавио саопштење (линк) под насловом „Регионални БДП по становнику је био у распону од 30% до 263% просека ЕУ у 2018“. Саопштење коментарише податке на двоцифреном нивоу регионалне класификације НУТС.
У бази података има и српских округа па ме је интересовало да проверим како стоје области у односу на троцифрене регионе у Европи. Недостају подаци за Швајцарску, Исланд, БиХ и Косово и Метохију.
Из ове последње две територије вероватно постоје области у БиХ или окрузи на КиМ који би били ниже рангирани од наше Пчињске области на дну листе. Србија је у периоду од 2012. до 2018. стагнирала, кретала се око 39% од просечне развијености у ЕУ.
На нивоу двоцифрене НУТС класификације једино је Регион Јужне и Источне Србије конвергирао за један процентни поен, Регион Шумадије и Западне Србије је на истом (27%) нивоу, Београд је незнатно смањио ниво релативне развијености а Војводина је смањила за два процентна поена. Од 25 области (подаци су за 2017.) 7 је смањило заостајање за просеком у ЕУ, 3 области су стагнирале а 15 области је повећало заостајање у нивоу развијености.
Најдрастичније заостајање у овом периоду имали су Средњобанатска област (пад са 39% на 33% од просека ЕУ) и Поморавска област (са 27% на 23%). Подаци су приказани за 1.504 области у Европи, без споменутих земаља и територија. Међу последњих 16 на листи чак 8 је из Србије и уз њих су још три региона из Турске, три из Албаније и два из Северне Македоније.
Најбоље рангирана област након Београда и Јужнобачке области је Сремска област на 1417. месту. То значи да је међу 87 најнеразвијенијих региона у Европи чак 23 из Србије. Јужнобачки регион је на 1.299 месту и у 2018 је, највероватније, Црна Гора достигла његов ниво развијености. Скопље је до 2014. било мање развијено, али је од 2015 постало развијеније од ове новосадске области. Београдска област је на 1.044 месту са 67% од просечне развијености у ЕУ. Она је 3,94 пута развијенија од Пчињске области што чини наше регионалне неједнакости највећим у Европи.