Regionalna struktura zaposlenih u 2016, EU i Srbija

Евростат је објавио саопштење о регионалној структури запослених у ЕУ у 2016 (линк). Приложена је и мапа која приказује највећа релативна одступања сваког региона у односу на просек ЕУ.

Са приложене мапе је јасно уочљиво да у Шпанији, Италији и Источној Европи пољопривреда и индустрија имају натпросечне уделе, док на северу Немачке, Француској, УК, Бенелуксу, Данској и у Северној Европи (Норвешка, Шведска и Финска) претежу услужни и јавни сектор.

Од 232 милиона запослених у 2016 према опадајућем уделу су:

Јавна администрација, образовање, здравство, уметност и рекреација: 69,1 милиона или 29,7%);

Трговина, саобраћај, угоститељство, информације и комуникације: 64,4 милиона; 27,7%);

Финансије, осигурање, некретнине, професионалне, научне, техничке, административне и помоћне услуге (38,1 милиона; 16,4%);

Индустрија: 35,6 милиона; 15,3%;

Грађевинарство: 14,7 милиона; 6,3%;

Пољопривреда, шумарство и рибарство: 10,4 милиона; 4,5%.

У Србији је 25,8% било запослено у јавном сектору и уметности, 24,2% у трговини и другим услугама; 20,2% у индустрији, 18,6% у пољопривреди, 6,9% у финансијама и другим услугама и 4,3% у грађевинарству. Структура се значајно разликује између четири основна региона (без података за КиМ), а овде смо упоредили податке за наша четири региона у односу на око 280 региона у ЕУ. Из приложене табеле може се уочити да смо у врху према релативном значају пољопривреде и индустрије и при дну код већине осталих делатности, сем код трговине, саобраћаја, угоститељства, информација и комуникација где је Београд при врху листе, упоредив са Атином и Букурештом.

Шумадија и Западна Србија је трећи регион у Европи по релативном значају пољопривреде за укупну запосленост и само су два у Румунији имала већи удео. Високо су рангирани и Јужна и Источна Србија и Војводина, међу првих 25 у Европи.

Супротан је случај код грађевинарства и код свих видова услуга, где су три региона, негде са Београдом а негде без њега, на самом дну листе.

У претходне две године званично процењени број запослених повећан је за 4,2%. У пољопривреди је услед одумирања број смањен за 10,9%, а највише је повећан у индустрији: за 16,2%. У приложеној табели су сабрани подаци по делатностима како их је Евростат груписао.