Reforme koje malo koštaju, a mnogo znače

U srednjoj školi sam kao zamenu na par časova imao izuzetno interesantnog predavača na Marksizmu. Imao je prilično nadahnute govore o svim životnim temama, nezavisno od predmeta, a mi smo (ili makar ja) ih upijali. Tako je jednom govorio o rečima. Obično počinju Velikim slovom, pa pređu na malo, a završe pod navodnicama. Tako je Revolucija značila velika očekivanja, kad se dogodi i prođe završi malim slovom, a pređe u navodnike kada krenu domaćice da sprovode “revolucije” u kuhinjama.

Takvu sudbinu je u Srbiji doživela reč “reforma”. Možda ne samo u Srbiji, pošto se sada svuda u svetu pominje nužnost i značaj “strukturnih reformi”, mada malo ko razume šta to znači, i kakve će biti posledice, ako se sprovedu.

Po meni, najvažnije su reforme uslova za poslovanje u Srbiji. I one su otišle pod navodnike jer se o njima previše priča, a premalo se konkretno i sprovode.

Za razliku od rangiranja konkurentnosti koje sprovodi Svetski ekonomski forum, a nedavno čuh i za Forbs, godišnje istraživanje Svetske banke “Ease of Doing Business” je za mene najmerodavnije. Merenja troškova, vremena, procedura se sprovode u skoro svim zemljama u svetu i daju se uporedivi podaci sa sve zemlje u istraživanju.

Kada je počeo ovaj projekat, 2004-2005. godine, Srbija je bila rangirana kao jedan od top 10 reformatora, što je povećavalo rejting zemlje po uslovima za poslovanje, da bi u poslednjih pet, šest godina pasivno tonula na listi. Dok se kod nas ništa ne menja, u većini zemalja se svake godine u jednoj ili više oblasti nešto učini kako bi preduzeća osetila lakše uslove za poslovanje.

U novembru 2008. godine sam objavio tekst koji ide na dnu ovog, o 10 antibirokratskih reformi (pod uredništvo, jer me je bilo sramota koliko više pišem od dragih kolega), a tada se država obavezala MMF-a kako će poboljšati uslove za poslovanje preduzećima, kao meru za ublažavanje posledica dolazeće krize.

Sada, na žalost, ne mogu da nađem na portalu Doing Business Ranking Simulator kako bih dočarao promene koje su moguće, i šta bi one značile za rang Srbije u sledećem izveštaju Srbija 2013. Istraživanje će biti sprovedeno u aprilu i maju sledeće godine, baš kada kod nas pažnja bude skrenuta na Svetog Petra, Vuka Brankovića, premudrog Miloša Obrenovića…

A do tada je zaista moguće učiniti mnogo toga da Srbija u sledećem istraživanju bude među 10 zemalja sa najvećim reformama u 2012. godini. Makedonija je ove godine među vodećim reformatorima. Prilažem sadašnje podatke za Srbiju, a svako zainteresovan može na portalu Doing Business da detaljnije prouči metodologiju, i razloge zašto smo i kako rangirani.

Mrzi me da prepričavam podatke, a rast ranga Srbije za 59 pozicija kod registracije vlasništva govori u prilog mojoj tezi, da reforme malo koštaju, a mogu mnogo toga da olakšaju preduzećima, preduzetnicima i potencijalnim investitorima.

P.S. Interesantno je da je dostupnost električne energije postala jedna od kategorija merenja, što potencira značaj EPS-a, i njegovih mogućnosti da izađe u susret korisnicima i potencijalnim investitorima, a nezavisno od angažovanja republičkih, pokrajinskih i lokalnih organa vlasti.

10 Antibirokratskih reformi za bolje uslove za poslovanje preduzeća u Srbiji

Autor: Uredništvo sajta ekonomija.org

Prema izveštaju Doing Bussines Svetske Banke, Srbija se nalazi na 94. mestu prema lakoći poslovanja preduzeća, i tri godine joj rang pada jer se ništa ne reformiše te je druge države pretiču.

Prilažemo jednu simulaciju da kada bi se izvšilo smanjivanje broja procedura i vremena koje je potrebno da bi se one ispoštovale, kao i njihovih troškova, Srbija bi u 2010. godini bila rangirana među zemljama sa najboljim uslovima za poslovanje. Pod pretpostavkom da ni jedna druga zemlja ništa ne reformiše.

Srbija bi sa 94. mesta došla na 42. ukoliko bi:

1. smanjila broj procedura potrebnih za početak poslovanja sa 11 na 8;

2. smanjila potreban broja radnih dana za početak poslovanja sa 23 na 20;

3. smanjila broj potrebnih procedura za dobijanje licenci za poslovanje sa 20 na 15;

4. smanjila potrebno vreme za dobijanje licenci sa 279 na 150 radnih dana;

5. smanjila troškove za dobijanje licenci sa 2178% na 1000% dohotka per capita;

6. smanjila potrebno vreme za registraciju vlasništva sa 111 na 45 dana;

7. smanjila broj plaćanja poreza sa 66 na 45 godišnje;

8. smanjila vreme potrebno za prijavu i plaćanje poreza sa 279 na 150 radnih sati;

9. smanjila vreme potrebno za primenu ugovora (enforcing contracts) sa 635 na 250;

10. povećala stopu oporavka kapitala nakon zatvaranja poslovanja sa 25% na 40%.

Svi podaci predstavljaju izračunate proseke, ne stvarne sa kojima se svako individualno preduzeće susreće.

Ovo bi trebalo da bude najbitnija igrica za naše političare: šta oni mogu da učine da bi se privuklo više preduzeća u Srbiju, i da bi se razvijalo lokalno preduzetništvo, u vremenu pred nama kada je izvezno da će doći do para broja zaposlenih. Preuzme se excel fajl na http://www.doingbusiness.org/documents/Simulator_English_2009.xls, a onda se analiziraju mogućnosti kako da se olakša poslovanje u Srbiji.

Da podsetimo, Srbija je 2004. i 2005. godine rangirana kao jedna od 10 zemalja top reformatora, ali je nakon toga, usled izbornih ciklusa i političkih kriza došlo do potpunog zastoja u ovom procesu.