Realne količine u potrošnji domaćinstva po namenama u Srbiji, 2012-2017

Бивши министар финансија, у народу од миља прозван „син Лаза“ (линк) предлагао је да се пензије смање за 20% до 25% како би се наш брод спасао од санте леда. Пензије су тада смањене за 10% и ова мера је неспорно уклонила ризик од финансијске катастрофе. Такође је неспорно и да је драматично утицала на пад стандарда пензионера и запослених у јавном сектору а то показују подаци Евростата које овде прилажемо. Син Лаза је револтиран благим смањењем пензија напустио владу Србије и остварио блиставу каријеру у приватном сектору.

Озбиљна државна политика требало би да се заснива на јасном познавању свих чињеница о стању у држави и конципирању мера како би се стање побољшало. Није у Србији све најгоре, нити је у Луксембургу или Норвешкој све бајно, али у Србији ће бити све горе и горе уколико се морају спроводити реформе које морају да боле, које ће погоршати стандард грађана а да би он након њих био бољи… Номинално на челу Србије могао би да буде и светац признат од свих религија на мајчици Земљи, али уколико он мора да спроводи непопуларне мере (а то значи усмерене против интереса већине грађана) конципиране од ММФ-а, Светске Банке, агенција за помоћ и развој из САД, Немачке и других доказаних пријатеља српског народа, ни грађанима Србије неће бити боље, а и његова светост би брзо још више затамнила мрак у коме се налазимо.

Шта се догодило од фискалне консолидације крајем 2013. до данас са стандардом грађана? У претходном посту сам приказао податке Евростата о личној потрошњи по становнику и по наменама у еврима (линк). Када се ти подаци, по којима трошимо непуних 21% од просека ЕУ, коригују за нивое цена долазимо до податка да је потрошња у Србији на нивоу од 45% од европског просека. Мањи ниво потрошње од становника у Србији имају у Албанији (39%), БиХ (41%) и БЈР Македонији (41%) (линк).

Али, од самог нивоа потрошње важнији су трендови, да ли се у односу на прошлост може више или мање приуштити добара и услуга, и шта се очекује од будућности, хоће ли она бити боља или гора?

У Србији је након 2013. наступила озбиљна дијета у исхрани јер је смањен ниво потрошње на храну са 69% на 60% од просека у ЕУ. Мање од Србије на храну нико не троши (Косово и Метохија је на 76% од просека ЕУ), а Бугарска је претпоследња са 61%. Ипак, Бугарска је 2012. трошила на храну 55% од просека ЕУ када се у Србији трошило 68%, значи код нас више него у Бугарској за 23,6%.

Попут Србије од просека ЕУ удаљили су се грађани Ирске, чији је индекс БДП-а повећан са 131% на 181% од просека ЕУ, али је зато потрошња на храну смањена са 79% на 71%. Исто важи и за Малту, тако да пад у потрошњи хране не мора нужно и да значи пад стандарда грађана. Али он то јесте уколико се смањују и други видови потрошње (или се смањила укупна потрошња).

Када се посматрају врсте хране смањена је потрошња хлеба и житарица, млечних производа и јаја, уља и масти, воћа, поврћа и кромпира, док је повећана потрошња меса и остале хране. Рибу константно купујемо четири пута мање од просека за ЕУ.

Потрошња на алкохолна пића је смањена док је потрошња на цигарете значајно повећана и ово је једини индекс где смо изнад просека ЕУ.

Мало је повећана потрошња на одећу и обућу, кућну опрему и становање и на ресторане и хотеле, док је смањена на комуникацију и рекреацију и културу.

За све ове видове потрошње постоје упоредиви подаци за све земље ЕУ и шире, али и ово до сада изложено је превише мазохистичко за један текст.

Довољно је само констатовати смањење БДП са 38% просека ЕУ у 2013 на 36% у 2017, и реалне личне потрошње са 47% на 45% од просека ЕУ.

Volume indices of real expenditure per capita in PPS (EU28=100)
	2012	2013	2014	2015	2016	2017
Gross Domestic Product	37	38	37	36	37	36
Actual individual consumption	47	47	46	46	46	45
Food and non-alcoholic beverages	69	69	68	65	65	61
Food	68	69	67	64	64	60
Bread and cereals	68	67	65	63	61	57
Meat	82	84	81	85	86	85
Fish	25	25	25	26	23	25
Milk, cheese and eggs	74	76	76	66	66	61
Oils and fats	51	49	41	48	48	44
Fruits, vegetables, potatoes	82	84	78	64	66	56
Other food	45	42	45	53	51	47
Non-alcoholic beverages	73	72	72	75	72	71
Alcoholic beverages, tobacco and narcotics	78	77	80	86	90	88
Alcoholic beverages	45	44	45	48	49	43
Tobacco	124	120	133	146	156	162
Clothing and footwear	17	17	16	21	20	21
Housing, water, electricity, gas and other fuels	46	48	49	50	49	49
Household furnishings, equipment and maintenance	22	23	23	23	23	23
Health	57	55	53	56	56	56
Transport	34	32	32	29	28	28
Personal transport equipment	19	18	16	14	14	16
Communication	74	74	74	82	76	71
Recreation and culture	28	27	27	24	25	24
Education	81	82	83	80	81	81
Restaurants and hotels	13	14	13	14	15	15
Miscellaneous goods and services	30	28	30	29	29	29