Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима из Месечног статистичког билтена 10/2018 (линк ) у периоду јануар-октобар 2018 смањен је број рођене деце за 1% (са 5.330 на 5.274 у просеку месечно), при чему је број рођених дечака остао исти (смањен са 2.739 на 2.733), док је девојчица смањен за 2% (са 2.591 на 2.541).
Број умрлих у Србији смањен је за 3%, са 8.623 на 8.341 у просеку месечно, па је просечно смањење броја становника смањено за 7% месечно (са 3.319 на 3.092).
Број закључених бракова повећан је за 1%, јер је у Србији-север повећан за 2% док је у Србији-југ остао исти, али је број разведених бракова повећан за 33! У северном делу Србије повећан је за 27%, а у Србији југ за 42%.
Број разведених бракова на 1.000 склопљених повећан је са 213,6, у периоду јануар-октобар 2017, на 280,8, у истом периоду 2018. Ови подаци још увек не обухватају „сезону развода“, период од новембра до марта, тачније последња два месеца 2018. године. У децембру 2017. било је 683 развода на 1.000 склопљених бракова, па ћемо до марта сачекати да сазнамо како се завршила 2018, у погледу рођених, умрлих, венчаних и разведених.
Шта је довело до овако великог пораста броја развода? Немам одговор, а волео бих да сазнам узроке.
Не бејах лењ да проверим како стојимо у европским поређењима. Просечна стопа развода у ЕУ је била 1,9% у 2015, укупно 946 хиљада развода. Србија се према овом индикатору споро приближавала овој интеграцији све до прошле, 2018. године. Повећала је стопу са 1,2% у 2007 на 1,3% у 2016, док је ЕУ смањила са 2,1%. Ипак, са овим повећањем развода за 33%, готово да смо достигли просек ЕУ, а ако нисмо, у 2019. ће се то готово извесно догодити.
Највећу стопу развода имала је Русија (4,7%, податак из 2011), а најмању Косово и Метохија (0,6%). Ми смо се нашли при дну листе где су мању стопу од чланица ЕУ имале Словенија, Грчка, Малта и Ирска.
И тако, уместо броја рођених наредних месеци ћемо пажљивије испратити овај породични показатељ.
Izvor: Eurostat