Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Вредност производње по запосленом је мера продуктивности рада. Међутим, ова мера пре указује на капиталну интензивност, колико је уложено капитала да би се нешто произвело, него што нам индицира да се негде два или три пута више ради. Тако би и требало тумачити податке.
Лично, изненадио ме је релативно низак ранг Јапана тек на 34. месту. Ипак је ова земља пуних 26 година у економској стагнацији па неке давно стечене предрасуде су у супротности са реалним кретањима.
Међу 189 земаља Србија се налази на 97. месту, у „златној средини“, не стрчи ни навише ни наниже. Од земаља којима је окружена има само 2,2% већу продуктивност од Албаније која је имала за 1,4% већу продуктивност од Кине. Имала је, као и Србија, јер ће Кина у 2018. претећи обе земље.
Од земаља које је окружују, највећу разлику у продуктивности рада, у односу на Србију имала је Мађарска, па Хрватска и Румунија. Мању, али ипак значајну разлику имале су Црна Гора (65,5%), Бугарска, БЈР Македонија и Босна и Херцеговина. И док са Црну Гору приходи од туризма могу да објасне овако велико одступање за Босну и Херцеговину је вероватни узрок њихов мањак запослених у пољопривреди (200 хиљада), у односу на 642 хиљада наших пољопривредника који нам обарају просек (а у односу на запослене у капитално-интензивним делатностима попут челичана, рудника…).
