Rang zemalja prema indeksu BDP-a, 1970=100

Два мотива имао сам да бих задовољио себи знатижељу: (1) колико су Русија и Украјина напредовале након распада УССР-а, а под утицајем предавања господина Небојше Катића на тему санкција Русији од пре пар месеци; (2) Кина је имала најнижу стопу раста у 2018. након 1990, је ударна вест претходних дана. Ова друга вест створила ми је горчину, јер да смо ми имали само половину или трећину кинеских стопа раста па да нам најгора буде не 6,4% него 2%, где би смо били данас.

Обично људи који желе да усреће свет носе неку дубоку несрећу у себи. Тако се каже. Своју мисију „усрећитеља“ започео сам 1986. године, када ми је отац умро, и завршио сам је 1992. када су ми подаци о економском слому обесмислили мисионарство. У том периоду сам седео сатима, на школским часовима или кући, и у великим табелама испуњавао колоне до 2020. или 2030. године, како ће Србија (или СФРЈ) до тада са јапанским стопама раста престићи просек ЕЕЗ (Европске економске заједнице). То је било конструктивно и потентно маштање али је брзо разбијено са распадом СФРЈ и СССР-а, и уједињењем Немачке. Стигла је наплата за немачко понижење у периоду од 44 година (1945-1989) и ове године ће се навршити пуних 30 година. Надајмо се да ће за 14 година наступити нека космичка правда, па да ће и економски развој започети у свим овим жестоко погођеним земљама Источне Европе.

У табели су обојене земље бившег СССР-а, СФРЈ и друге бивше социјалистичке земље. Подаци су из базе УНКТАД-а, где сам ја додао недостајући податак за недостајућу годину. За све земље СССР-а сам претпоставио исте стопе раста као и за СССР-а, исто сам урадио и за Чешку и Словачку, и за бивше југословенске републике, сем за Србију, где сам користио податке које имам.

Шта рећи за изложене податке? Раст је зависио и од висине основице у 1970, па је логично да високо развијене земље тада нису могле да остваре спектакулатан раст попут Кине која је повећала БДП 55 пута. Опет, и тај раст не мора да значи и толико побољшање стандарда, попут Екваторијалне Гвинеје уколико природне ресурсе експлоатишу и највећи део додате вредности присвајају себи странци . У посматраном периоду дошло је и до великих промена у броју становника, па би Србија одскочила са дна листе у односу на велики број афричких земаља којима је економски раст био спорији од раста броја становника.

Украјина има готово идентичан индекс као и Србија, а од Србије мањи индекс има 6 држава укључујући БиХ.