Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
У приказаној табели је израчуната стопа незапослености на основу података о запосленима у правним лицима и регистрованим индивидуалним пољопривредницима и у себи не укључује не регистроване пољопривреднике. Права стопа незапослености износила је у 2023. години 9,5% што је битно ниже од овде приказане од 14,1%.
Индивидуална пољопривреда утиче да што је општина мања и пољопривредно интензивнија, то је стварна стопа незапослености нижа од овде приказане.
Посматрано по регионима, стопа незапослености кретала са од 5,9% у Београду преко 11,4% у Војводини до 18,9% у Шумадији и Западној Србији (ШИЗС) и 19,5% у Јужној и Источној Србији (ЈИС).
Посматрано по областима, након Београда са 5,9% најмању стопу незапослености имале су Сремска (8,2%), Колубарска (9,2%), Јужнобачка (9,5%) и Севернобачка (9,9%) област. Највише стопе незапослености имале су Рашка (33,7%), Пчињска (27,4%), Јабланичка (26,3%), Пиротска (26,0%) и Топличка област (24,9%). Поморавска област је још једино имала већу стопу од 20% (22,4%).
Посматрано по општинама, ако не рачунамо београдске општине, најнижу стопу незапослености имале су Стара Пазова (3,7%), Жагубица (4,8%), Бачки Петровац (5,8%), Мионица (6,2%), Горњи Милановац (6,2%), Пећинци (6,4%), Нови Сад (6,5%), Суботица (6,7%), Чајетина (7,1%), Инђија (7,2%) и Смедерево (7,3%).
Већу стопу од 30% имало је чак 16 општина у Србији, а највећу Тутин (64,4%), Нови Пазар (52,7%), Прешево (49,9%), Босилеград (46,0%), Сјеница (41,1%) па пет општина у ЈИС: Бојник, Лебане, Бела Паланка, Бујановац и Бабушница. Мали Иђош је имао највећу стопу незапослености у Војводини од 32,6%.
