Ранг европских региона према промени броја умрлих у 2020.

Подаци у бази Евростата за Немачку су на двоцифреном нивоу НУТС, док су суседна Хрватска и не суседна Словенија дате на нивоу државе. Података за Босну и Херцеговину и за Косово и Метохију нема. Подаци за УК и за Албанију имају 2 недеље мање у 2020. али је пораст броја умрлих у њима толико велики да и без те две недеље Албанија има 6 области међу 30 са највећим растом смртности у Европи у 2020, а и региони УК су високо рангирани.

Србија је „релативно добро“ прошла, или испод просечно лоше. У бази има 1.002 региона и Србија има 8 који су у првој половини табеле и 17 који су у другој половини.  

Београд је тек на 204. месту и већина европских метропола је имала већи релативан пораст броја умрлих од њега.

Чак 12 области Србије су између 400. и 600. места на листи.

Међу 100 региона са најмањом променом броја умрлих Србија има четири: Расинску, Топличку, Борску и Зајечарску област.

Од 1002. региона смањење броја умрлих имало је 30. Зајечарска област је на 1.000 месту и веће смањење броја умрлих имала су два Канарска острва. Од Бора на 997. месту веће смањење имали су још француска Гвајана и још једно Канарско оство.

Према релативном порасту броја умрлих Пиротска област је упоредива са Римом, Колубарска са Берлином, Моравичка са Будимпештом, Мачванска са Лисабоном, Средњобанатска са Прагом а Златиборска, као туристичка, са Халкидикијем и Солуном.

Рашка област је упоредива са Софијом и Паризом а Београд са Варшавом и Букурештом.

И ово би била веома лепа поређења да се ради о неком повољном показатељу, попут броја рођених, просечних зарада, удела факултетски образованих, пријављених патената и слично.