Put za nigde

Пут за негде ишао би ка већој запослености становништва и ка општем порасту материјалног благостања. Пут за нигде срозава плате запослених у државној управи, здравству и образовању испод њихове вредности на Косову и Метохији. На том путу, већ почетком идуће године републичка влада ће бити упозорена од Фискалног савета и ММФ-а да плате и пензије нису довољно смањене, и да требају бити смањене за додатних 20, али је још боље 30 посто, а како би се процес фискалне консолидације завршио, након што се отпусти 150 или 200 хиљада запослених, а и прода шта се све још може продати и приватизовати. Како изгледа на крају овог пута за нигде? У земљи која има огромне вишкове хране живеће милиони гладних људи у градовима, без прихода којима би се нахранили.

Имали смо два „таласа фискалне консолидације“ и управо смо пред трећим, који ће као цунами разорити привреду, запосленост, а и јавне финансије, због чије се консолидације спроводи. Први талас, из октобра 2012 године повећао је акцизе и ПДВ и његов основни ефекат био је рецесиони удар на привреду уз повратак многих пушача на мотање цигарета, популарно пре 20-так година. Други талас, са краја 2013. године, повећањем доње стопе ПДВ-а није повећао његову наплату (номинално повећана за 1,5%, што је реално смањење, упркос повећавању стопе), али јесте смањио стандард грађанима код куповине основних животних намирница.

Шта ће донети ово смањивање плата и пензија: (1) повећање кашњења у плаћању комуналних услуга; (2) пад прихода од акциза услед смањења броја „легалних“ пушача; (3) затварање хиљада предузетничких радњи (пекара, књижара, продавница обуће и одеће…) којима ће промет пасти испод нивоа исплативости пословања… И кад се смањи промет, финансиран из буџета, и запосленост у приватном сектору, шта ће се догодити са пореским приходима? Опашће, те ће се тражити повећање пореских стопа и додатно обарање плата и пензија.

Оволико честе промене пореских стопа и инструмената, а колико су честе у Србији, очас посла би уништиле и најмоћније и најразвијеније светске економије, јер је стабилност и предвидивост пословног окружења основ за опстанак и за развој. Српска економија личи на ошамућеног боксера који је добио превише батина, а неким чудом се још увек држи на ногама.

Пут за негде захтева много више простора за писање. Имамо ми десетине стратегија развоја које се не примењују, па се и научни рад обесмишљава, јер чему знање и сазнање, ако се морају спроводити непопуларне мере, а да би било боље. Е па неће бити боље, и то се из пројекција ММФ-а до 2020 године може видети. Међу око 185 земаља и територија Србији се пише лоше, а горе него њој пише се земљама у непосредном окружењу: Словенији, Хрватској, Грчкој…