Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Имам пријатеља који је пореклом, по мајци, из Дробњака па сам искористио прилику да два пута прођемо кроз Жабљак и Шавник како бих видео и овај део српске земље. Дробњаци су вероватно били највеће српско племе. Од њих у већини потиче становништво Пљеваља, српско становништво у околини Сарајева, већински у Ивањици и Сјеници, мањински у Новом Пазару, у долини Дрине, има Дробњака који су населили и српску крајину у Хрватској и БиХ.
Прича о Дробњацима је неограничена. Вук Стефановић Караџић је из Дробњака, велики број познатих историјских личности, и знатан број данас познатих Срба из овог је племена. Проћи у августу кроз Дробњаке исто је као да прођете кроз Источну Србију када гастарбајтери дођу на неколико дана у села из којих су се иселили. Дакле, живо. Пошто је Дурмитор и туристички центар, препун је заљубљеника у дивљу природу из целог света, а највише је Хрвата са даруварским таблицама (нека рента-кар фирма је тамо регистрована и њене услуге су повољније од употребе властитог аутомобила, поготово у оваквим подручјима).
Упркос летњој живости очигледна је опустелост овог великог географског подручја. Вероватно бих стекао пуни утисак да сам дошао на пар дана и да сам ишао од насеља до насеља. Овако, остала ми је статистичка знатижеља да проверим пописне податке од 1948 (постоје подаци о становништву од 1878. на порталу poreklo.rs), и остале су ми мисли о Смаил-аги Ченгићу и о поређењу овог краја са мојим пореклом из Ћићевца и околине Параћина.
Док је у кнежевини Србији становништво 1840. било слободно и уредно је плаћало порезе (књаз је од прикупљених пара развијао саобраћајну инфраструктуру како би увећао сопствено богатство; пошто је расло и индивидуално богатство већине становника, као и правна сигурност, јер су хајдуци бешени поред главних саобраћајница, мало коме је сметало богаћење књаза), Дробњаци су били још слободније племе које је одбијало да Турцима плати основни харач. Несрећни Смаил-ага није био лењ да крене из Никшића уверен да ће прикупити годишњи порез и оставио је иза себе удовицу и седам синова линк. Има прича и о турској освети над женама али то није био ни први ни последњи пут да су жене плаћале цену мушке побуне. У сваком случају Дробњаци су били пример негативног утицаја сиве економије јер је десетак година касније Омер-паша Латас морао да заводи финансијски ред у Босни и Херцеговини, јер ако горштаци нису плаћали порез што би то чинили и угледни бегови и муслимани. Омер-паша је да би завео ред морао да тражи помоћ Срба Херцеговаца обећавши им мање порезе, али одох ја предалеко.
Дробњаци су са стоком насељавали празне просторе великог географског подручја садашње Србије, Црне Горе и БиХ, ишли су у колонизације у обе Југославије а у овој другој су емигрирали више ка Београду него ка Подгорици, док су могли да нађу посао у Београду, а сада да би нашли у Подгорици. Број становника Жабљака и Шавника смањен је за скоро две трећине у претходних 70 година, са 13.419 у 1948. на 4.842 у 2018.
Општина Ћићевац, из које сам по оцу пореклом, у истом периоду смањила је број становника за 26,8%, са 11.762 на 8.606 становника.
| Општина Ћићевац, број становника у време одабраних пописа | |
| 1834 | 2.360 |
| 1866 | 4.880 |
| 1874 | 5.459 |
| 1884 | 6.179 |
| 1948 | 11.762 |
| 1953 | 12.305 |
| 1961 | 12.709 |
| 1971 | 12.359 |
| 1981 | 12.568 |
| 1991 | 11.546 |
| 2002 | 10.755 |
| 2011 | 9.476 |
| 2018 | 8.606 |
Након две послератне колонизације Дробњаци су постали релативно мали у односу на укупну популацију Црне Горе и 1948. су учествовали са 3,56% у укупном становништву ове државе у којој је тада речено да су сви становници Црне Горе који су Срби заправо Црногорци а Шиптари, Хрвати и муслимани су припадници других народа и националних мањина. Од тада је удео у укупном становништву Црне Горе смањен на само 0,78%, према процени Управе за статистику (Монстат-а), али је зато национална структура битно промењена: на Жабљаку се 41,3% становника изјаснио да су Срби а у Шавнику 42,4% приликом пописа 2011. Ово су две општине са највећом релативном мањином Срба у Црној Гори, а мене растужује чињеница да се 50,4% становника Жабљака и даље сматра Црногорцима и 53,4% становника Шавника. Срби претежу код старог становништва а Црногорци код млађег што ме подсећа на највећу асимилацију Срба у Хрвате, Бошњаке и Албанце извршену током 19. века: промена вере ради вечере и последична мржња према народу из кога се потиче.
У односу на звучно племе Дробњака ми Ћићевци смо сасвим обични Срби (СОС). Број становника Ћићевца се намножио 5,4 пута од 1834. до 1961. а затим је кренуо да се смањује као у већини општина у Србији. Ћићевац није дао много познатих Срба. Можда и јесте, али то није никада био предмет мојих интересовања. Одувек су били вредни људи, на саставку двеју Морава, на најплоднијој земљи уз мало лошије у Ћићевачким барама.
Прилажем списак 188 породица са мноштвом података о њиховим члановима и имовини којом су располагали из пописа имовине из 1865. Материјал може послужити за истраживања популарних имена у то време, имовинског стања, а преко њега посредно и начина живота (што се и по старости укућана може замишљати). Мој прачукундеда је под бројем 162, Здравковић Милош и сортирањем података на основу цесарских дуката по члану домаћинства 4,33) закључујем да је био међу најсиромашнијим Ћићевцима (на 176. од 188. места). Његов отац Здравко је приликом пописа из 1832. имао 70 година (те ми познато порекло потиче из 1762) и уместо презимена је уписано Дошљак, из пописа попаше из 1834. уместо презимена стоји мали (значи недавно насељен ниског стаса), а из пописа имовине као Здравко Несторовић који је био највећи порески обвезник Кошева Грменовачких, пре него што их је књаз Милош преселио у Ћићевац како би прекинули са хајдучијом и посветили се нормалном животу пореских обвезника књажевине. Несторовићи су се у Варварин доселили из околине Врања, а тамо су доспели из Призрена, где су били занатлије, према истраживању мог оца.
И тако, не плаче се над дробњачким гробљем ако ћићевачко много дуго нисам обишао. Дробњаци су опустели као што ће и долина Велике Мораве за пар деценија опустети и све се опет претворити у дивљину у коју ни Албанци нису смели да се населе уз позамашну финансијску стимулацију Турака пре око 310 година.
