Prozvodnja kupusa u Srbiji: futoški i čačanski

Када се спомене купус прва асоцијација већини становника Србије је Футог, јер је медијски производња (и заштита порекла) веома добро испраћена. Да је општина Чачак највећи произвођач купуса сазнаје се уколико се излистају општине и насеља из базе података пољопривредног пописа.

Од укупно 36,6 квадратних километара под купусом 44,5% се налазило у Шумадији и Западној Србији, 24,5% у Јужној и Источној Србији, 24,2% у Војводини и само 6,7% у Београду.

Посматрано по областима Јужнобачка (476 хектара) је била испред Моравичке (468) и Јабланичке (253), а најмање површине су биле у Пиротској, Борској и Топличкој области.

Чачак (395 хектара) је био убедљиво испред Града Новог Сада (286), Лесковца (169) и београдске Палилуле (141). Кнић је на петом месту, али је вероватно највећи произвођач уколико се посматра производња по глави становника. Насупрот овим општинама њих 13 је имало мање од једног хектара под купусом.

Осим насеља Футог на првом месту са 205 хектара, Град Нови Сад је заступљен и са Бегечом (47), Ветерником (13) и Ченејом (9 хектара).

Госпођинци (59 хектара) су на другом месту, а општина Жабаљ има и насеље Жабаљ (13 хектара).

Велико Село (55 хектара) је на трећем месту а београдска Палилула на списку највећих произвођача има и Сланце (49), Палилулу (16), Борчу (10) и Падинску Скелу (8 хектара).

Стајковце (51 хектара) је на четвртом месту из општине Власотинце.

Заблаће су прво село из општине Чачак на петом месту са 48 хектара. Оно је само једно од 16 села у овој општини уз: Балугу (Љубићску), Мршинце, Горичане, Мрчајевце, Кукуће, Трнаву, Балугу (Трнавску), Вапу, Мојсиње, Јежевицу, Доњу Горевницу, Катргу, Станчиће, Липницу, Чачак, Доњу Трепчу, Прељину, Пријевор и Трбушане.

На ова чачанска села долином Западне Мораве настављају се краљевачка села Бапско Поље, Обрва и Мрсаћ која имају по 3 до 4 хектара под купусом, али су ван првих 100 по површини.

Од других села, ван споменутих општина, треба истаћи и Совљак (Уб) са 43 хектара под купусом, Богатић (32 хектара), Кусовац (32) у општини Кнић, Навалин у општини Лесковац (30) и Царевац (25) у општини Ново Градиште.

Србија је нето увозник купуса. Рекордна вредност извоза била је у 2011 (2,3 милиона евра) а у 2018. вредела је 1,25 милиона евра. Највећа вредност извоза била је у Румунију, Словенију, Хрватску и Русију.

Увоз је вредео 3,6 милиона евра у 2018, а највећа вредност била је из С.Македоније, Италије, Шпаније, Холандије и Албаније.