Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Када прикупљам месечне вредности извоза и месечни фонд зарада по становнику пала ми је напамет подударност редова величина, те приложена табела указује на очигледну правилност: колико се из неке земље извезе по раднику упола мање износи просечна нето зарада.
Србија је прошлу годину завршила са просечном зарадом од 373 евра. Извоз робе и услуга изнео је 11,4 милијарди евра, па када се ова вредност подели са 12 месеци и 1.343 хиљада запослених у правним лицима, долази се до просечне вредности извоза од 710 евра по раднику. За 90% више од просечне зараде.
Наравно, мали број предузећа се бави извозом, и код њих је извоз по раднику од 5.000 па до 20.000 евра месечно. Али поређење са БЈР указује на то да је у просеку вредност извоза за 113% већа од просечне плате, при чему је код Словеније већа три пута, а код Црне Горе за 38%. Овако ниска вредност код Црне Горе може се објаснити туризмом, да је сав девизни прилив домаћи (део иде на увоз хране из Србије, БиХ…), док је код Словеније висок удео увозне робе у индустријској производњи.
Србија је у средини: извози природне ресурсе (малине, житарице…) и пола извоза су јој примарни производи, а половина индустријски, код којих је висок удео увозне компоненте.
Када се погледају просечне зараде, једино Македонија има ниже од Србије, 338 евра, али и једина, уз Црну Гору, има и нижи извоз по запосленом.
Сабирањем изабраних показатеља долазимо до 4,6 милиона запослених, са просечном зарадом од 568 евра, извозом од 1.210 евра по запосленом, исплаћеним фондом зарада од 31 милијарди евра, и извозом робе и услуга од 66 милијарди евра у прошлој години, код свих БЈР.
Удео Србије у броју запослених изнео је 29,5%, у фонду исплаћених зарада 19,4%, а у извозу робе и услуга 17,3%. Највећи удео код запослених, а најмањи код извоза, па зашто би чудила просечна зарада? При томе је већи удео био код робе (18,5%) него код услуга (14,6%).
Просечна зарада у Србији била је 34,3% испод просека, а у извозу по запосленом испод 41,4% просека за БЈР.
Осим вредности извоза важна је и јединична вредност, јер количина робе по јединичној вредности утиче на то где ће се роба извозити. Швајцарска је, на пример, у 2010. години имала 12,4 хиљада долара вредност робног извоза по тони (највише на свету), па не чуди зашто као континентална земља извози две петине укупне вредности ван Европе. Али јој је због тога и било јако важно да спречи јачање франка, како се не би фармацеутске компаније иселиле на неку јефтинију локацију. По овом показатељу Србија (950 долара по тони) стоји боље од Хрватске, БиХ и Црне Горе, али лошије од Македоније и Словеније, која је имала вредност извоза робе од 2 хиљаде долара по тони.
У односу на нашу садашњу ситуацију, по питању просечних зарада и извоза по запосленом, много је важна и временска динамика: у ком правцу се крећу величине. На пример, пре пет година Србија је имала упола мању вредност робног извоза од Хрватске, а прошлу годину је завршила са мањом за 4,3%, с тиме да што је у другој половини године имала већу вредност. На жалост, подаци из последњег тромесечја упућују нас на поређење са крајем 2008. године и потонућем у 2009. години. Кренули смо опет сви заједно наниже. То ће условити и ниже просечне зараде у еврима, осим ако се извозни тренд опет не врати у растућу путању.
