Prosečan dnevni unos kalorija po zemljama u 2009 godini, prema FAO

У билансима хране по земљама, у статистичкој бази података FAOSTAT, последња доступна година је 2009, а „Ко шта
воли да једе и пије“ сам писао још пре годину дана. Овде приказујемо податке о дневном уносу калорија (KCala/Day), али не и о количини хране и њеној структури по врстама прехрамбених производа.

Значи, ја овде као бата Милашин само значајно константујем, без да и знам шта сам то константовао. По том уносу хране становништво мајчице Земље креће се у крајностима од 3.800 калорија дневно у Аустрији до 1.604 калорије у Бурундију.

Иза Аустрије, на врху листе следе Белгија, УСА, Кувајт, Турска, Грчка, Луксембург, Италија, Ирска, Португалија и Израел, све оне пре Немачке. Онда је разумљиво зашто Немци инсистирају на мерама штедње јер су у врху листе земље ПИГС-а, много воле да једу, а не воле да раде (мада статистике радног времена упућују на супротан закључак). Било би интересантно сазнати податке о уносу калорија у 2013 години, а да би се сазнало како су мере штедње утицале на апетит грађана Грчке, Италије, Португалије и Ирске.

Од БЈР Словенци су на 29. месту са уносом 3.275 калорија, мада су окружени Казакстаном на 28 и Мароком на 30 месту, испред Аустралије и Холандије.

Хрватска је на 51 месту са 3.130 калорија, окружена Ираном на 50 и Шведском на 52 месту.

Босна и Херцеговина је 57. иза Азербејџана а испред Кине са конзумираних 3.070 калорија.

Македонија је на 66. месту са 2.957 калорија упоредива са Јорданом на 65. и Француском Полинезијом на 67 месту.

Грађани и сељаци Црне Горе су на 74. месту са 2.887 калорија, што је упоредиво са Малезијом на 73. месту и Костариком на 75. месту, а испред Словачке на 76. месту.

Срби и остали грађани и сељаци Србије су у светској златној средини, на 83. месту међу 175 земаља са подацима о исхрани. У тој далекој 2009. години уносили су по 2.823 калорије, у просеку, јер не једе исто неко у Војводини као неко у урбаном сиротињском центру у Србија-Југ. Једе много више. Србија је окружена Новом Каледонијом на 82 месту и Уругвајом на 84, испред Јамајке на 85. месту.

Од грађана Србије у Европи мање уносе калорија само становници Бугарске (2.791), али не треба сумњати да су ову малену разлику oд 32 калорије у претходних 5 година Бугари надокнадили, те су кренули да се буцкају, што са Србима није случај (мање је и у Републици Молдавији, али не треба сумњати ни у њихов раст апетита). Ако наставимо да постимо и да штедимо моћи ћемо колективно да се прогласимо оболелим од анорексије, или како се већ зове она сличност са изгладнелима у Африци.

Са унетих 2.823 калорија, просечни грађани Србије унесу 977 калорија мање од грађана Аустрије. Рекло би се: тако близу, а тако далеко. У односу на грађане Бурундија уносимо 1.219 калорија више, од Хаићана 844 више, од грађана Конга више 767, а Чада 749 више. Рекло би се, има још рупица на каишу за стезање.