Детаљни подаци пописа становништва из 2022. на нивоу насеља и старосних група откриће нам стотине насеља у којима су преостали становници старци и старице узраста преко 65 година, у оним са пар преосталих становника и преко 85 година старости.
Без тих података можемо претпоставити да су мале општине са мање од 30.000 становника оне које имају и најмањи просечан број чланова домаћинстава.
Највећи број чланова се очекује (и јесте) у општинама где Бошњаци и Албанци чине етничку већину или имају велики удео.
Једина област у Србији где је више од три члана по домаћинству је Пчињска, а Рашка и Јабланичка имају више од 2,95 чланова. Ово су области којима просечан број чланова повећавају општине и насеља у којима живе Бошњаци и Албанци.
На дну листе налазе се Борска и Пиротска са две банатске и три бачке области.
Више од три члана у просеку имају домаћинства у 15 општина у Србији, укључујући ту и Сурчин, као једину општину из области Београд и Опово из Војводине. Бујановац, Сјеница, Тутин и Прешево имају највећи просечан број чланова домаћинства а ту су и Житорађа, Мерошина, Власотинце, Дољевац и Лесковац, што је, претпоставићемо, пре последица каснијег напуштања родитељских кућа, него већег броја деце у породицама.
Међу последњих 15 општина са најмањим просечним бројем чланова домаћинства налазе се и три београдске општине (Савски венац, Врачар и Стари град), четири општине из Војводине и осам општина из Централне Србије.
На дну листе је очекивано Црна Трава, па је следе Босилеград, Кладово, Бабушница, Кучево, Гаџин Хан и Неготин испред београдског Старог града. Код ових општина, али и десетина других у Централној Србији, детаљни подаци ће откривати последње, усамљене, старце и старице у конкретним насељима. На пример, приликом пописа 2011. у селу Мрковица у општини Лесковац био је још један становник старости 86,5 година који је до овог последњег пописа, највероватније, преминуо. У односу на податке из 2011. сада су на нивоу насеља они код њиховог највећег броја мрачнији (и старији) него тада.