Промет у трговини на мало у Европи у 2020.

Промет у малопродаји у ЕУ смањен је у 2020. за 8% у односу на вредност у 2019. и ово је несвакидашњи пад промета какав није забележен од како се прикупљају подаци, и он је последица ефеката мера против пандемије COVID-19 (линк).

Србија је једина земља у Европи која је имала раст промета у малопродаји за 0,3% те је њено становништво повећало потрошњу са 26,8% од просечне у ЕУ у 2019. на 29,4% у 2020. У 2008. је у Србији потрошња била на 26,4% од просечне у ЕУ тако да за 11 година ниво није готово уопште повећан док је у 2020. спречавање других Европљана да троше новац утицало да се наша релативна позиција побољша.

Промет у ЕУ смањен је за 575 милијарди евра и смањење издатака за ресторане и хотеле (-237,9 милијарди евра), саобраћаја (-179,5), рекреације и културе (-108) и одеће и обуће (-59,6) у збиру (-584,7 милијарди евра) објашњава више од укупног пада промета.

И у Србији је смањена потрошња у споменутим категоријама за 1.001 милиона евра али је раст потрошње на другим позицијама био већи да би у збиру укупна потрошња у Србији била повећана за 80 милиона евра.

Овај раст промета за 80 милиона евра или за 0,3% је једина позитивна промена у Европи у 2020. години и поставља се питање да ли су милијарде евра потрошене како би се потрошња номинално повећала оправдано и рационално? Ово питање важи за све земље у Европи које су повећале јавне дугове и смањиле вредност промета у малопродаји. У кризним временима становништво спонтано и рационално смањује потрошњу, „стеже каиш“, и мање се задужује или се раздужује и повећана потрошња државе је кејзијански одговор на вишевековно знање о оваквом понашању.

У Србији је становништво у 2020, у односу на крај 2019, повећало штедњу за 717 милиона евра, дугове за 1.121 милиона евра, па је нето штедња становништва смањена за 404 милиона евра (са 1.690 на 1.286 милиона евра вишка штедње у односу на кредите). Дуг становништва по стамбеним кредитима повећан је за 423,4 милиона евра у 2020, док је у 2019. повећан за 162,5 милиона евра. Раст дугова по готовинским кредитима је успорен са 663 милиона евра у 2019. на 552 милиона евра у 2020. Стога нето смањење штедње становништва за 404 милиона евра можемо довести у везу са растом дугова за стамбене кредите за 423 милиона евра.

У Србији су највише повећани издаци за храну (за 319 милиона евра), затим за комуникације (195), за здравље (168) као и за алкохолна пића и дуван (156 милиона евра) Кол`ко на здравље тол`ко и против здравља, рекло би се.

У Србији издаци на храну учествују са око 24% у укупном промету у малопродаји док су у ЕУ они повећани са 13% у 2019. на 14,8% у 2020. Издаци за ресторане и хотеле и за рекреацију и културу учествовали су са по идентичних 8,7% у потрошњи у ЕУ у 2019, док су они у Србији имали мањи удео од 3,2% и 5,7%. Раст издатака на храну и пад издатака на ресторане и хотеле и рекреацију и културу утицали су на ову дивергенцију у кретањима између симболичног раста промета у малопродаји у Србији и огромног пада промета у ЕУ. Он је био тим већи уколико су земље више зависне од туризма па се на дну листе управо и налазе земље код којих укупан промет у малопродаји зависи од потрошње странаца током туристичке сезоне.

Упркос паду промета за 8% у 2020. његова вредност је у ЕУ била за 12,7% већа него у 2008. години. У Србији је она већа за 17% и много је земаља у Европи које упркос паду и даље имају већи релативан пораст промета од Србије од светске економске и финансијске кризе из далеке 2008. године. Мању вредност промета у 2020. у односу на 2008. имале су само Шпанија, Хрватска и Грчка. Прве две су позитивним резултатима у туристичкој сезони у 2021. вероватно опет премашили вредност промета у 2008. док је пад у Грчкој толико дубок да ће требати још пуно година са позитивним стопама како би се вратила на ниво пре кризе.

Србија је повећала промет по становнику са 23,8% од вредности у Грчкој у 2008. на 34% у 2019. и на 41% у 2020. Али, пад Грчке не треба да нас радује. Требамо бити опрезни да и ми тако опет не паднемо, као што смо више пута у ближој и даљој прошлости.