Promet u trgovini na malo 2000-2018, ili statistika naša dika

Посматрање одређене појаве, и њено упоређивање са динамиком у другим земљама, зависи од одабраног временског тренутка, у односу на који се та појава посматра. Овде смо узели за пример промет у трговини на мало и посматрање промена у њему у односу на 2000. и 2008. годину.

Ако бисмо посматрали промену промета у трговини, у 2017. у односу на 2008, злобно би могли да констатујемо да је Србија при европском дну, и да само Грчка и Луксембург (када би имали само половину луксембуршког стандарда!) имају већи пад промета од Србије. У односу на ту годину реални промет у Србији је мањи за преко 20% и то је логична последица 9 година стагнације (прерасподеле, ка профиту и камати, а у односу на приходе од зарада) уз смањивање пензија и плата у јавном сектору.

Ако бисмо ту исту 2008 ставили у однос са 2000 долазимо до податка да је Србија имала најбржи реални раст промета у Европи, јер је он повећан преко три пута, у тих 8 година. И то је било могуће захваљујући експлозији спољног дуга и трговинског дефицита, а онда је дуг доспео на наплату, и од тада углавном стагнира, а и до 2016. је трговински дефицит смањиван, што значи да се мање трошило у односу на реалне приходе. У 2017. у 2018. је дошло до раста трговинског дефицита, промет је повећан, али са већ стеченим искуством након 2008, шта ће се десити када се извори за раст потрошње исцрпу.

Пад промета након 2008 могли бисмо да рационализујемо са демографским падом у Србији. Међутим, и БиХ, Црна Гора, Албанија, Румунија и Бугарска у врху листе су имале демографски пад упоредив са Србијом (што ће показати попис 2021), али су оствариле раст промета у распону од 25% до 67%, у БиХ у 2018.

Када се посматра 2017. у односу на 2000, Србија је имала реални раст промета за 153,5%, a већи релативни пораст од ње имале су Црна Гора, Румунија и Бугарска. Међутим, ради се о изузетно ниској основици у Србији и у свим овим земљама у тој години. У односу на њу, у Италији је промет смањен за 6,7%, а у Немачкој повећан само за 8,7%, али је по становнику у овим земљама он и данас реално већи 3 или 4 пута у односу на све ове перјанице у потрошњи након 2000.

И тако, као што је лепота је у оку посматрача, тако и аналитички резултати зависе од угла из кога се било која појава посматра.