Промене броја лица без домаћег држављанства у ЕУ, 2012-2020

Број лица без држављанства државе чланице ЕУ у којој је живео достигао је 39,4 милиона у 2020. Овај број је повећан за 1.580 хиљада, у односу на 2019, и раст броја је био већи само у 2016 (1.700 хиљада).

Број лица са страним држављанством повећан је у 2020. у свим чланицама ЕУ, осим у Летонији.

Највећи раст су имале Шпанија (за 386.699), Немачка (308.730), Француска (142.042) и Португалија (за 110.048).

Од 2012. до 2020. број лица са страним држављанством повећан је за 9.682.456 лица што даје просечан годишњи раст за 1.210.307 лица.

Највећи раст броја страних држављана од 2012. до 2020. имале су Немачка (+4.055.628), Француска (+1.192.673), Италија (+987.556) и Аустрија (+526.843). Смањење броја лица са страним држављанством имале су Летонија, Кипар, Шпанија и Естонија.

Процењено присутно становништво у државама чланицама ЕУ последица је природног прираштаја и нето миграција.

У 2020. је, упркос повећању броја страних држављана, дошло до смањења процењеног броја становника у ЕУ за 312.233 лица.

Негативан природни прираштај у ЕУ постоји од 2012. када је био симболичних -23.691, да би се до 2018. повећао на -447.377 лица. У 2019. он је додатно повећан на -484.377 лица да би у 2020. нагло скочио на -1.139.355 лица. Погоршање природног прираштаја за 654.978 лица у 2020, у односу на 2019, последица је смањења броја рођених за 121.224 лица и повећања броја преминулих за 533.754 лица.

Највећи пад броја становника природним путем у ЕУ имала је Италија (-342.042) а већи пад од Србије (-55.158) имале су још и Немачка (-212.428), Шпанија (-153.167), Пољска (-122.046), Румунија (-120.273) и Бугарска (-65.649).

Број становника у ЕУ, као последица природног прираштаја и нето миграција, повећан је за 7.065.291 у 2020. у односу на 2012. Највише је повећан у Немачкој (2.932.966), Француској (2.460.878) и Шведској (за 963.725 лица) а највише је смањен у Румунији (-1.012.858).

Када ставимо у однос број страних држављана са процењеним бројем становника долазимо до удела лица без држављанства у укупном броју становника. Овај показатељ не узима у обзир динамику пријема из страног држављанства у држављанство чланица ЕУ, већ нам само даје постојећи однос страних држављана у односу на укупан број.

Удео странаца у укупном броју становника у ЕУ повећан је са 6,7% у 2012. на 8,8% у 2020. Колики је укупан број лица рођених ван земаља ЕУ или рођених у ЕУ, али стране националности, из овог релативно малог повећања удела странаца не можемо да наслутимо.

У 2020, у односу на 2019, удео страних држављана повећан је за 0,3 процентна поена (пп), а у односу на 2012. повећан је за 2,1 пп.

Смањење удела странаца у 2020, у односу на 2019. имале су само Луксембург и Летонија.

У односу на 2012. смањење удела имале су Естонија, Шпанија, Кипар и Летонија. Код свих њих је, претпостављамо, пад удела странаца био последица примања у држављанство а не одсељавања из ових држава.

Највећи удео странаца у укупном броју становника имали су Луксембург (47,3%), Малта (20,1%) Кипар (18,1%) и Аустрија (16,6%).