Промена продуктивности рада, броја радних сати и јединичних трошкова рада по делатностима 2000-2023.

Ове године истиче четвртина XXI века па се већ сада може кренути са неким сумирањима резултата, појединачно, по делатностима и земљама и укупно, на нивоу човечанства, или Европе у конкретном случају.

Основне идеје које сам желео да потврдим биле су (1) да је у пољопривреди дошло до удвостручавања продуктивности зато што је број људи на селу преполовљен, а пољопривредна производња је стагнирала, и (2) да је број радних сати у пољопривреди знатно мањи у односу на друге привредне делатности.

Ове идеје нисам потврдио јер се подаци о продуктивности рада и радним сатима односе на предузећа у пољопривреди, а не о индивидуалним пољопривредницима. Ипак, из приложених података се може стећи много увида уколико се пажљивије посматрају, а изнећу нека лична запажања, које су делић могућих увида.

Приликом поређења података за Србију са другим европским земљама треба имати увек у виду да је висок раст код ње последица изузетно ниске основице у 2000. години: много људи је формално било запослено а да стварно ништа није радило.

Услед ниске основице у 2000. Србија је имала најбржи раст продуктивности у грађевинарству, трговини и саобраћају и складиштењу. Била је друга по расту продуктивности у осталим услужним активностима и електричној енергији гасу и климатизацији. На трећем месту по расту продуктивности била је код рударства, информација и комуникација и финансија и осигурања.

И код већине осталих делатности Србија је била у првој половини земаља према брзини раста продуктивности изузев код административних и осталих услужних делатности.

Ови индекси промене продуктивности рада нам ништа не кажу о нивоу постигнуте продуктивности.

Просечна компензација за запослене по сату у прерађивачкој индустрији у 2023. години била је 7,8 евра у Србији, док је у ЕУ износила 28,7 евра. Мања је била у Румунији (7,7 евра по сату) и у Бугарској (7,4). На крају прошлог века, у Србији је сат рада коштао 1,4 евра (1,1 у Румунији и 1,2 евра у Бугарској) а просек у ЕУ био је 14,8 евра. Значи, раст јединичних трошкова рада последица је раста продуктивности рада, инфлације, промена у расподели додате вредности и других фактора. 

Када смо код тражења неких општих карактеристика прве четвртине овог века треба истаћи да је продуктивност рада смањена у већини економских делатности у Европи. У Србији је она смањена само код административних и помоћних услужних делатности. Најбржи раст продуктивности у ЕУ јесте остварила пољопривреда, од које смо почели прикупљање података.

Друга табела приказује број радних сати по земљама и делатностима у 2000. и у 2023. години. У ЕУ се смањио фонд радних сати по запосленом у свим делатностима осим у рударству.

Овде су несхватљиви подаци да у Аустрији раде скоро хиљаду сати више него у Србији у пољопривреди, а у Румунији скоро хиљаду сати више у рударству? Још чуднији су подаци да је у 2000. години у пољопривреди у Малти потрошено 4.447 сати, у Мађарској 3.622 и на Кипру 3.530.

У 2000. години у Србији је већи број радних сати од просека у ЕУ био код последње три услужне делатности: административним и другим услугама, уметности, забави и рекреацији и у осталим услугама. Овим делатностима су се у 2023. години придружили запослени у трговини, услугама смештаја и исхране и у информацијама и комуникацији.

У свим делатностима Србија је напредовала у рангу, према броју радних сати, што значи да се у свима њима повећао број земаља у којима се мање ради него код нас.

Када се ради о јединичним трошковима рада, Србија је напредовала према просеку ЕУ у свим делатностима осим код уметности, забаве и рекреације, код којих стоји изузетно висока цена рада у 2000. години од 5,1 евра, те је овде она пала са 34,9% на 28,1% од европског просека.

Мању цену рада од Србије код већине делатности у 2000. или у 2023. години имале су Бугарска и Румунија.

У Србији је цена рада премашила Мађарску код грађевинарства и код информација и комуникација у 2023. години.

Највеће апсолутно приближавање просечној цени рада у ЕУ Србија је имала код информација и комуникација где је повећала релативан однос према ЕУ са 7,3% у 2000. на 42,6% у 2023. години.