Промена броја регистрованих индивидуалних пољопривредника у периоду од 2016. до 2021.

Статистички годишњак РЗС-а „Општине и региони у Републици Србији“ (линк) може да нам пружи низ динамичких и аналитичких детаља о кретањима у Србији а да то нису макро индикатори који, као и већина статистичких података, више сакривају него што откривају одређене појаве.

Да је Србија на демографској низбрдици, то није новина. Ова низбрдица траје већ пуних 30 година, откако је у 1992, години хиперинфлације, само свакодневно преживљавање постало чудо, а планирање и формирање породице готово незамисливо. Прилив Срба из Хрватске, БиХ и са Косова и Метохије утицао је да се број становника између 1991. (7.581.437) и 2002 (7.498.001) незнатно смањи а онда је попис из 2011. (7.186.862) наслутио дубину демографског пада који се догађа. Садашњи број пописаних становника (6.690.887) изнад је очекиваног броја на основу збирног утицаја нето миграција и негативног природног прираштаја.

Да парафразирам великог Борислава Пекића, када пут води у провалију није битно крећете ли се десном или левом страном пута, или се држите средине, једино је важна брзина. У Случају Србије овде се не ради само о текућој брзини већ и у будућем убрзању.

Пад броја пописаних Срба у Хрватској и у С. Македонији, као и броја становника по насељима у Србији, који тек треба да буду објављени, слуте на зло да ће након смањивања од 6,9%, између 2011. и 2022, наступити пад од 15% до 20% до 2031, а то је између једног милиона и 1.350.00 становника мање него данас. Наравно, уколико се не убрза одлив или уколико дође до неког новог прилива.

Подаци о броју корисника пољопривредних пензионера, који је смањен са 200.297 у јануару 2016. на 143.132 у октобру 2022, указују на демографски пад у руралним подручјима. Просечан годишњи пад броја пољопривредних пензионера износио је 4,55% у овом петогодишњем периоду (са просечних 196.615 у 2016. на 155.715 у 2021). Уколико пројектујемо ово стопу смањења можемо очекивати око 98.000 пољопривредних пензионера у 2031. или упола мање него у 2016.

У односу на пољопривредне пензионере број регистрованих пољопривредника смањује се по просечној годишњој стопи од 7,32%. За пет година смањен је за 31,6%. Пројектујући ову просечну годишњу стопу до 2031. у тој години можемо очекивати да ће бити око 28.500 регистрованих пољопривредника, што је испод једне трећине њиховог броја у 2016. и мање од једне половине њиховог броја у 2021.

У односу на 2016. број регистрованих пољопривредника у Војводини смањен је за 28,7%, у Београду за 30,5%, у Шумадији и Западној Србији за 31,8% и у Јужној и Источној Србији за 35%. Што јужније, то тужније, рекло би се, мада разлике у проценту смањивања нису много различите.

У прилогу је табела са бројем регистрованих пољопривредника у 2016. и у 2021. години.

Највише регистрованих пољопривредника у 2021 (и у 2016) било је у областима Мачва, Расина, Браничево и Колубара, а у општинама Шабац, Богатић, Петровац на Млави, Крушевац, Ваљево и Уб.

Упркос општем паду броја регистрованих пољопривредника Пријепоље, Пландиште и Димитровград су имали раст.

Бизарно изгледа раст броја регистрованих пољопривредника у пет београдских општина и то на Врачару са 7 на 15, у Раковици са 11 на 12, Чукарици са 22 на 23, Вождовцу са 22 на 25 и на Звездари са 23 на 26. О чему се овде ради (пореским олакшицама, власницима земљишта…) није ми познато.