Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Број пензионера је смањен за 6.859 у 2019. Смањење броја пољопривредних за 7.818 је довољно да објасни укупан пад броја. Из категорије запослених број је смањен за 3.435 али је повећан број код самосталних делатности за 4.394.
Пад броја пољопривредних пензионера интуитивно нас наводи на могућност да је пад броја био релативно највећи у мањим општинама које имају највећи удео пољопривредних пензионера, најбржи пад укупног броја становника и друге негативне демографске појаве (миграције ка већим градовима…).
Раст броја пензионера имало је само 5 области у Србији и то Сремска, Јужнобанатска, Рашка, Мачванска и Подунавска.
Највеће смањења броја пензионера имали су Београд (-1.372), Зајечарска, Браничевска и Борска област. Највеће релативно смањење имале су Зајечарска (-1,7%), Пиротска (-1,6%), Нишавска без Ниша (-1,6%) и Борска (-1,5%).
Пад броја пензионера имало је укупно 118 општина у збиру за 9.998. Љиг је једина општина која није имала промену броја. Повећање броја имале су 42 општине у збиру за 2.757.
Највећи раст броја пензионера имали су: Гроцка (+388), Крагујевац (+188), Шабац (+168), Вождовац (+161) и Смедерево (+157). Највећи пад броја пензионера имали су: Суботица (-424), Нови Београд (-402) и Савски Венац (-391).
По 10 општина са највећим релативним променама дате су у приложеној табели, и списак са највећим релативним смањењем потврдио је уводну интуицију: ради се о малим општинама са, већином, пољопривредним пензионерима, које истовремено имају највећи демографски пад: Ражњу, Жабарима, Бојнику, Голупцу…
