Промена броја ноћења у Србији по општинама од 2019. до 2023. године

Услед још увек ниске основице у 2019. Србија је имала релативно брз опоравак од застоја изазваног пандемијом вируса COVID-19, јер је у 2023. години имала за 23,5% већи број укупних ноћења у односу на ту годину. Број домаћих ноћења повећан је за 13,1% а страних за 39,2%.

Укупан број ноћења повећан је за 2,4 милиона и тачно једна трећина је последица повећања домаћих а две трећине повећања страних ноћења.

Посматрано по регионима, највећи раст укупног броја имао је Београд (+756,3 хиљада), па готово идентично Војводина (+564,3) и Шумадија и Западна Србија (ШИЗС +560,7), а мало мање Јужна и Источна Србија (ЈИС +486,3 хиљада).

Београд је једини имао смањење броја ноћења домаћих туриста док су ШИЗС (+315,2) и ЈИС (+331,0) готово једнако повећали њихов број.

Код ноћења страних туриста постоји хијерархија према развијености: највише је повећан број у Београду (+798,0), па у Војводини (+373,5), ШИЗС (+245,4) па у ЈИС (+155,3 хиљада).

Посматрано на 1.000 становника, туристички интензитет Србије повећан је са 1.450 ноћења у 2019. на 1.878 ноћења у 2023. и она је и даље једна од најмање интензивних туристичких дестинација у Европи. И без великог напора туристичких актера, ниска основица ће и даље утицати на високе стопе раста ноћења, сада све више странаца, који ће се по броју ноћења ускоро изједначити са домаћим туристима, и преузети водеће место.

Београд је у 2023. години имао двоструко више ноћења од броја становника и овај однос ће наставити да се увећава у наредним годинама.

Посматрано по областима, након Београда највећи број ноћења имају Златиборска, Рашка (Копаоник и Врњачка Бања) и Зајечарска област (Сокобања).

Смањење укупног броја, и домаћих и страних туриста, имали су Рашка, Моравичка и Јужнобанатска област, док је Зајечарска област имала смањење само број страних туриста.

Због малог броја становника, и његовог брзог смањивања, Зајечарска област је туристички најинтензивнија, испред Златиборске и Рашке области.

Туристички најмање интензивне области, мерено бројем ноћења у односу на број становника, биле су: Подунавска, Јужнобанатска, Поморавска и Средњобанатска област. Овде је чудно да дуж „Смедеревског пута“ који има највећи саобраћајни интензитет нема много ноћења странаца. Дал` се плаше хајдука, то би ваљало испитати на наплатним рампама аутопута.

Друга табела приказује 30 општина које су у 2023. учествовале са четири петине у укупном броју ноћења свих туриста.

У односу на 2019. годину, пад броја и домаћих и страних туриста имали су Врњачка Бања, Врачар и Ужице. Смањење броја домаћих туриста имали су Нови Београд, Савски венац и Крушевац а смањење броја страних Сокобања и Краљево.

У односу на број становника туристички најинтензивније општине у 2023. години биле су Чајетина, Сокобања, Врњачка Бања, Ириг, Рашка, Стари град, Куршумлија, Савски венац и Медвеђа.