Економска криза изазвана пандемијом вируса COVID-19 условила је промене у индустријској производњи у складу са мерама за ширење заразе. Ограничена су кретања становништву и оно је, последично, упућено на дигитални живот, уместо руковања, грљења и блиских контаката (заједничких кафа, ручкова, шетњи…).
Као последица забрана кретања промене у индустријској производњи су исте у САД, Кини, ЕУ и већини светских економија: смањена је производња одеће, обуће, намештаја, горива, аутомобила, авиона, а повећана је производња лекова и свих електронских уређаја за личну употребу.
САД су у децембру (линк) имале раст индустријске производње у десезонираној серији за 1,7%, након 0,8% у новембру и 1,2% у октобру.
Укупна вредност производње прерађивачке индустрије била је 5.680 милијарди долара и смањена је за 5,6% у односу на 2019.
Вредност производње фармацеутских производа и лекова повећана је за 11,4%, са 268,7 на 299,4 милијарди долара, па је њен удео у укупној производњи прерађивачке индустрије повећан са 4,5% у 2019. на 5,3% у 2020. По одбитку фармацеутске прерађивачка индустрија је имала пад вредности за 6,4%.
Раст индустријске производње вредан спомена имали су:
- Уређаји за складиштење компјутерске меморије: +24,7%;
- Комуникациона опрема за цивилну употребу: +13,6% (за војну +7,3%);
- Разни трајни производи: +11,3%.
- Електронске компоненте: +10,4%.
Највећи релативан пад вредности производње имали су:
- Цивилни авиони и њихови делови: -46,4%; (војне летелице -11,3%)
- Деривати нефте -31,3%;
- Аутомобили -26,2%;
Додата вредност представља део вредности производње, од 5.680 милијарди долара рецимо да је 50% што даје 2.840 милијарди долара. Додата вредност у прерађивачкој индустрији Кине била је 3.852 милијарде долара у 2020. (26.594 милијарди јуана подељено са 6,903 јуана за долар), што значи да је у Кини већа него у САД за око 35%. Пошто је ЕУ на 61% од вредности прерађивачке индустрије Кине, то значи да у збиру САД и ЕУ имају за 35% већу вредност прерађивачке производње од Кине. При њиховом паду вредности и кинеском расту питање је да ли ће до 2025, или чак раније, Кина имати већу вредност прерађивачке индустрије од њихове збирне вредности.