Производња пива у Европи у 2020.

Испод наслова „Срећан међународни дан пива“ (линк) Евростат је објавио податке о производњи и трговини пивом у 2020. У тој години је произведено готово 32 билиона литара пива које садржи алкохол у ЕУ, према најновијим евростатовим статистикама објављеним у јулу 2020.

Чланице ЕУ су произвеле и 1,4 билиона литара пива које је садржало мање од 0,5% алкохола или није садржало алкохол уопште.

У поређењу са 2019. производња пива које садржи алкохол у ЕУ је смањена за 8% док је безалкохолног остала стабилна. У 2020. је укупна производња пива у ЕУ износила 74 литара по глави становника.

Немачка је била највећи произвођач пива у ЕУ са 7,5 билиона литара (24% од укупне производње у ЕУ). Другим речима од свака четири пива произведена у ЕУ једно је било из Немачке.

Након Немачке, највећу производњу су имале Пољска са 3,8 билиона литара (12% од укупне производње ЕУ), Шпанија (3,3 или 10%), Холандија (2,5 или 8%), Француска (2,1 или 7%), Чешка (1,8 или 6%) и Румунија 1,7 или 5%).

 У односу на 2019. Словачка је имала највећи раст производње пива које садржи алкохол (+25%), праћена Грчком, Литванијом и Француском (све по +3%).

Насупрот њима, производња пива у Италији је готово преполовљена у 2020. (-46% према 2019), док су велики пад имале и Хрватска (-29%), Шпанија (-14%), Мађарска (-13%) и Аустрија (-11%).

Холандија је извезла 1,9 билиона литара пива које садржи алкохол у 2020, учествујући са 21% у укупном (интра- и екстра-ЕУ) извозу пива ЕУ. Она је била највећи извозник пива испред Белгије (1,7; 19%), Немачке (1,5; 17%), Француске и Чешке (обе по 0,5; 6%) и Ирске и Пољске (обе по 0,4; 5%). Највећа извозна тржишта ван ЕУ биле су САД (895 милиона литара; 22% од укупног екстра-ЕУ извоза пива) и УК (881; 21%).

Са 0,8 милијарди литара Француска је била највећи увозник пива које садржи алкохол у 2020. и учествовала је са 16% у укупном увозу ЕУ (интра- и екстра-ЕУ). Немачка је имала увоз 0,7 милијарди (13%), праћена Италијом (0,6; 12%), Холандијом (0,6; 11%) и Шпанијом (0,5; 10%).

Увоз пива са алкохолом из земаља ван ЕУ био је занемарљив у односу на увоз унутар ЕУ. Највећи је био увоз из УК (268 милиона литара; 51% од укупног екстра-ЕУ увоза у 2020) и из Мексика (95 милиона литара или 18%, респективно).

Србија је у 2020. била на 13. месту према количини произведеног пива (533 милиона литара) и на 16. месту према вредности производње јер су Шводска, Грчка и Финска имале мању количину, али већу јединичну вредност производње.

У односу на 2019. у Србији је смањена производња за 7,1% али је повећана вредност за 10,6% зато што је јединична вредност повећана са 0,43 евра по литру у 2019. на 0,49 евра у 2020. Нижу јединичну вредност производње у 2020. имале су само Мађарска и Бугарска, а у 2019. пиво произведено у Србији  било је незнатно јевтиније од произведеног у Бугарској.

У Србији је потрошено 430 милиона литара пива што је 62,4 по становнику и испод је европског просека. Од 533,3 милиона домаће производње у иностранству је пласирано 135 милиона а за домаће потребе је остало 398 милиона и још 32,6 милиона из увоза.

Просечна јединична цена извоза била је 0,36 евра по литру, увоза 0,55 а домаћег 0,56 евра по литру. Укупно је на пиво потрошено 240,6 милиона евра и просечна куповна цена била је 0,56 евра по литру.

Из Србије је пиво пласирано у 33 земље у 2020, у томе у 16 чланица ЕУ. Извоз у ЕУ износио је 44,4 милиона литара и смањен је за 25,8% у односу на 2019. и готово у целини може да објасни пад укупне количине извоза. Пад извоза у Бугарску (са 26,3 на 13,5 милиона литара) и у Мађарску (са 15,4 на 13,3) може готово у целости да објасни пад извоза и у ЕУ и укупно.

Трговина пивом може јако поучно да послужи за разумевање понашања великих компанија и последица приватизације. Никшићко пиво је продато странцима у процесу приватизације. Увоз пива из Црне Горе у Србију износио је 11,4 милиона литара у 2006, 11,8 у 2007, 7,6 у 2008, 514 хиљада литара у 2009. и од тада постоји у занемарљивим количинама. Штрајк радника пиваре у Никшићу довео је до пласмана никшићког пива из Мађарске у Србију јер је куповином пиваре остварено право и на име пива. Раднички протест, као и свуда у свету је сломљен а као трајна последица је остала трговина никшићким пивом са било које локације ван Црне Горе.

Слично је са НИН-овом наградом у Србији која од приватизације овог угледног часописа служи за такмичење у аутошовинизму, у складу са политиком власника овог часописа, али то са производњом и продајом пива није у директној вези.