Produktivnost u Srbiji u poređenju sa zemljama sa dostupnim podacima

 

Produktivnost rada je pojam koji se veoma često zloupotrebljava u međunacionalnim prepucavanjima, poput: Grci su neradnici, ali i Grci rade više od Nemaca.

Nije dovoljno izračunati da neko radi, na primer, 120 sati mesečno a neko 240 sati, i reći da je ovaj drugi dva puta produktivniji. U igri su i šta se radi, na čemu se radi i koliko konkretan rad vredi.

Uzmimo dva primera: hiljadu pecaroša koji upecaju istu količinu ribe kao i veliki ribarski brod sa par članova posade, ili američkog farmera sa 1.000 hektara zemlje i 500 srpskih porodica sa po 2 hektara. Znači, osim količine rada bitan je i kapital, pa je onda logično da su plate u Nemačkoj bitno veće nego u Grčkoj.

Kao meru produktivnosti rada uzeo sam odnos BDP-a i broja zaposlenih. Koristio sam MMF-ovu bazu podataka za oba pokazatelja, a dodao sam Srbiju i BJR, čisto iz srpsko-komšijskih razloga.

Šta kažu podaci? Najveću produktivnost, mereno BDP-om po zaposlenom ima Luksemburg, praćen Singapurom, SAD-om, Norveškom, Austrijom…

Iznenadili su me podaci o Nemačkoj, Japanu i Švajcarskoj koji su relativno niski i uporedivi sa Grčkom.

Podaci su o BDP-u po kupovnoj snazi pa siromašnijim zemljama poboljšavaju pokazatelje.

Srbija ima 37 hiljada dolara godišnje po zaposlenom i nižu produktivnost rada ostvaruju samo u Makedoniji i Albaniji među evropskim zemljama. BiH i Crna Gora su neznatno iznad Srbije po ovom pokazatelju, Hrvatska je značajno iznad, a Slovenija je skoro uporediva sa Nemačkom.

Interesantno je da je BDP po zaposlenom veći u Italiji nego u Nemačkoj što dovodi do novog pitanja: koliko bi iznosili uporedivi podaci po radnom satu po zemljama? U tom slučaju bi Nemačka i druge zemlje sa skraćenim radnim nedeljama bitno odskočile u odnosu na ovakvo rangiranje.