Продаја Телекома у Републици Српској

У медијима се појавила вест да ће ускоро бити извршена продаја Мтел Бањалука (линк), и овде скрећем пажњу на један „малени“ податак а тиче се статистика одлива страних директних инвестиција.

Телеком Србија је купио Телеком Српске крајем 2006. године (линк) и убризгавање 646 милиона евра у буџет Републике Српске омогућило је „велики скок напред“, речником Мао Цедунга, Српској, која је тада могла да од ових пара повећа плате запослених у јавном сектору и да учини значајан напредак у правцу економског изједначавања са Федерацијом БиХ, која је од 1995. добијала од Запада и од арапских земаља огромна средства за опоравак, док се Српска, до ове трансакције са Србијом, уздала у сопствене могућности.

Ова аквизиција Телекома Српске утицала је да Србија  у 2008. години, што је још увек случај, има већу вредност одлива СДИ од суседне Румуније и од Бугарске, које имају много веће економије и чланице су ЕУ.

Кумулативан одлив СДИ је једна (од много могућих) мера снаге домаће економије, показује колико су локалне фирме способне да изађу на друга тржишта и да улагањима у иностранство подстакну развој својих економија.

У приложеној табели приказани су подаци о укупном одливу СДИ из одабраних земаља у периоду 2008-2022, вредности укупног прилива у 2022, и однос ове две величине у тој години.

Хрватска је у 2008. имала 3,25 пута већу вредност одлива СДИ од Србије, у коју је добар део и био уложен, да би у 2022. имала већи за 52%. Са једне стране, у Хрватској је Агрокор био у озбиљним финансијским проблемима, али и друге компаније, док су са друге осим Телекома и друге компаније из Србије кренуле да освајају (како се каже у супротном случају?) друга тржишта.

Попут Агрокора из приложених података можемо видети да и компаније из Словеније имају озбиљне проблеме јер су за 14 година повећале номиналну вредност укупних страних улагања само за 4,9%-

Највећи релативан раст, услед ниске основице, имале су директне инвестиције из Албаније (6,7 пута) и Босне и Херцеговине (4,7 пута).

У последњој колони израчунали смо однос улагања у иностранство и из иностранства, као меру релативне снаге домаћих у односу на иностране фирме. Компаније из свих одабраних земаља су инфериорне у односу на стране компаније, а најповољнији однос у овим релативним односима улагања имају Словенија (42,1% одлива у односу на прилив) и Мађарска (40%), па знатно лошије стоји Хрватска (17,7%) а Словачка (9,5%) је предводила групу потпуно инфериорних земаља где је Србија (8,4%) са њом била готово упоредива, а Албанија (8,6%) је овде имала незнатно повољнији податак од Србије.

Продаја Мтел Бањалука утицаће на (1) смањивање вредности укупних улагања српских компанија у иностранство и (2) погоршање односа одлива и прилива директних улагања. Какве су безбедносне и друге последице продаје телекомуникационе компаније Републике Српске није нам познато. Албанци су одбијали учешће Телекома у приватизацији своје телекомуникационе компаније пре неколико година, уколико ме сећање добро служи.